Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 440

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

Ширски не покавује нам, како бп се то испунило. А то је појмљиво, — ако се узме у обзир захтјев друге системе г. Ширскога, да се тај захтјев и не може испунити. Међутим г. Ширски назива своју систему концентричком; али се ив наведенога види, да он неправедно и неосновано присваја тој системи то име. В. Најпослије, трећи начин спајања предмета вјеронауке јест концентричко њихово разређење. Потпуно, тачио изложење ове системе, не налазимо у нашој педагошкој литератури; има само више или мање згодних покушаја, да се установи (код Ат. Соколова у његовој: „Методици закона Божијега"); у битности може се та система сматрати довол.но опреднјелЈеним. Суштина концеитричке системе састоји се наиме, у тијесном сједињењу свију посебних предмета вјеронауке у једну цјелпну, како би изучавање тих дијелова могло водити живом и укупном усвојењу релпгије; састоји се још и у таквом равређењу цијелог садржаја тих предмета на посебне ступњеве обуке, како би цијела обука у вјеронауци — узета у цјелини — представљала строго поступни ход од једноставног и основног к сложеном и детаљном, од лакшег и појШвивијег — тежему. Јасно је, да концентричка система у томе случају одговара и општим дидактичким захтјевима, и посебним захтјевима поглавито религијозне обуке, у колико су ти захтјеви одређени цијељима и методом ове пошљедње. Због овако важнпх у педагогнчком погледу црта те системе јасно је, — да се она, а не која друга енстема мора задржати у пракси за вјеронауку. Кад на пр. течај осноние школе траје трп или четири или више годпна, то се учении матернјал нз вјеронауке —- цо

концентричкој системи — мора раздијелити на више одјела тако, да би се сваке године завршио цио течај из тог предмета; а у исто доба сви течајеви вјеронауке, очевидно, морају стајати у тијесној свези један с другим тако, да би сваки предитући течај директно водио слиједећему, сваки слиједећи изводио се непосредно из предидућега. Сви предмети вјеронауке раздијељени на три течаја, према концентричкој снстеми морају у сваком посебном течају сачињавати једну живу цјелииу, морају сачињавати живи концентар. Образовање такве цјелине могуће је очевидно само под условом, ако се сав учевни материјал прикупи око каква год средишта или центра; само под условом таквога ујединења сва знања, имајући опредијељено тежиште и кад их усвоје ученицн, биће стална. — Концентар, једном ријечи, претпоставља средиште. Пита се сада, шта мора код обуке у вјеронауци п разређењу учевнога материјала, сачињавати то средиште ? Говорећи строго, по концентричкој системи код обуке у вјеронауци у основној школи, мора бити у свима течајевима једно средиште, а оно може бити не што друго, већ саопштавање основних (елемантарних) истина вјере и наравствености хришћанске; а ту се по суштини те системе вахтијева, да се око тог средишта са сваким течајем обуке прикупљају све више и впше раширујући се обими, т. ј. да се пстине религије у првом течају обуке саопштавају у стегнутом обиму, у другом течају — у ширем, а у трећем течају — у најширем обиму. Но истине религије морају се изучавати помоћу пзвјесних учевних предмета, којих у саставу основие обуке пма четири. Признајући