Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 507

пољуби га, затим иде наћвама и пољуби и изиђе из куће. Сад се еватови ту мало одморе и попију по обичају каву и чашицу ракије. Дјеверови одведу дјевојку у зграду, ђе се налазе зкене, које је расплету и метну јој капу (фесић) на главу, и једним великим пешкирем покрију главу. Тај пешкир достиже у накрст преко прсију. Послије 1—2 сата долази вјенчање и позову у кућу свештеника, кума, старог свата, младожењу, младу п дјеверове, ђе младенце свештеник по црквеном обреду вјенча. Послије вјенчања дјеверови одведу дјевојку у њезину зграду, ту је жене опет очешљају, оплету и бошчом по глави повежу. Иза тога постави се софра. Свештеник и стари сват сједну са источне стране од софре. кум од западне, с десне стране кума сједи војвода, и остали сви редом сватови један до другога. Како који дође да сједне капу скине и повиче: „ој, ти стари свате! ој, ти куме ! ој, ти војвода и сви остала браћа сватови! помози вам Бог!" Они му одговоре: „помогао ти Бог!" Свима добра воља — они одговоре: „п с тобом боља", и сједне. Сви се тако редом дозивају, док се сви не изредају, затим се часте и пружају један другоме своју плоску. Прије почетка обједа усаде по један барјак у земљу за леђа кума, старог свата и војводе, које су понијели при поласку од своје куће. Сад домаћин (младожењин) изнесе од своје стране, јела и нића колико је могућан на софру, те постави, и једу ™ЈУ, пјевају и разговарају. Породица старог свата, која је ту дошла, носе ствари, што су донијели т. ј. јело и ппће, предају старом свату а стари сват устане и зовне домаћина'; најприје се с њпм преко тог јела пољуби, те му то јело и пиће преда; а овај му на том захвали са неколико. ријечи п нађе једног човјека, који ће му (етаром свату и осталима) мјесто њега захвалитн ; овај приказивач прими то и пољуби се с домаћином. Затим стане више кума, капу сними па повиче; „Ој, ти стари свате божји брате, куме, војводо, домаћине и сви остала браћо сватови, номози вам Бог!" Ови такођер снимив капу одговоре: „Дао нам Бог!" Затим опет повиче: „Чујте браћо, неки Јовица Стјепановић, сина жени, весеље чини, па позвао неког Шпиру Јанковића за старог свата, божијег брата, он је њега зовно, он се њему љепвде

одазвао; налпо је везене ардове, натоварио вино и ракију, и понио сваку ђаконију; покдао бијелу бравад, покуво бијеле хљебове, дошао му на весеље и донио му поштење; каква му је бјелица пшеница, као да му је расла код Милошева раста: ђе но Милош коња одјахује и у земљу копље удара, за копље коња веже, плаве воке вата, мрку бразду баца, бјелицу пшеницу сије, за њим иде свети Петар и св. Никола, Бога моле да им пшеница роди; и родила му пшеница бјелица, била му стрљика колик врљика, иснод класа модра, а у класу родна, по дну бусната, по сриједи модра а у класу родна; био му клас колик попов штап, био му сноп колик поп; био му стог колик зелени бор, на њем сједи господини Бог, неком дијели капом, неком шаком а нама Божијом срећом пуном врећом. Конда је бравад по Лијевчу јањио, а у Змијању ранио, што ли је Змијање гањеговито, што ли Лијевче гљебовито, што ли Кобаш уди Брод, кад му је дао господини Бог. Право ходио, Богу се молио! (Сви сгсупа одговоре : дао му Оог). Натоварио вино и ракију, и понио сваку ђаконију. Каква му је ракија прежеженица, родила му проја и пшеница, као да је у Кобашу ракио пеко, а вино као да је у богатој Неретви точио. Помозите браћо попити и појести и лијепим гласом пронијети ; ако буде мало још ће нам домаћин донијети. Да сам попа дворио, више би говорио; нпт сам попа дворио ни књиге учио, па незнам даље браћо говорити". Затим метне пред кума и свима се поклони. Пошто је ово тако приказао, тако му је дужност приказати и кумово, војводино и осталих сватова, који су донпјели што-год са своје стране, и то исто тако се приказује, као и старог свата и меће све пред кума. Хљебови се на софри испред кума постављају овако: Најприје се хљебови мећу један на Други, али хљебац старог свата стоји увијек најгорњи; затим кум узме испред себе једно бравче, једно буренце ракије п један хљебац, те пружи старом свату као у име свога поштења. Касније тако исто стари сват куму пошаље своје поштење, као и он њему. Оно што је остало од других нешто по софри поставе. а нешто домаћин однесе у кућу за оне друге, који нијесу за софру сјели. Млада сад иде са дјеверовима. Један дјевер носи легењ у руци, други дјевер воду. а млада пешкпр, те полијевају сватовима на руке. Најприје полију на руке старом свату и пољубе