Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 506

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

подигне је мало у вис цвркне, па је тек онда преда дјеверовима, а ови је узму и одведу на етрану изван сватова у какву зграду, ђе дјеверови и дјевојка и још неке женске од њезине родбнне ручају. Сватови међу тим за постављеном софром сједе, пију, ]еду а неки да боме и пјевају. Кад дјевојка прими прстен, тада свекар дјевојчин а отац младожењин, који је дошао по дјевојку, сними с коња јело и пиће, па га преда оцу дјевојчином, (ако је отац умро, онда други старјешина од куће или од рода прими) а овај се изкљуби са свекром дјевојчиним (ако нема свекра онда са оним кућним старјешином који је пошао са сватовима). Отац дјевојчин нађе једног човјека, који ће то све приказивати и уз сходан говор предати. Овај узме то јело и пиће у своје руке и почне говорити: „Ој ти стари свате! ој, ти куме! ој г ти војводо 1 )! ој, и ви браћо сватови, чујте и почујте ! Ево неки Јовипа Стјепановић, сина жени, весеље чини, а запросио је дјевојку код Михаила Мијаиловића. па је налио везене ардове, наточио вино и ракију, и донио сваку ђакони]у, покувао бијеле хљебове, поклао бијеле бравове, и шта ти ја знам, помозите браћо јести и пити и на части захвалити и лијепим гласом пронијети; ако буде мало још ће нам домаћин донијети". Кад он сврши тај свој говор, тада метне на софру јело и пиће, а њему успу из мјешине или ардова чашу ракије, те је приказивач узме у руке и рекне: „Еј, помози Бозке! повесели срећо, живили и хвала вам браћо; сад велимо да се веселимо; сад ћемо попити а драгог Бога молити и сваке среће добити; сад по једну малу а попуну равну; питп оћемо а радити нећемо; пити икад а радити никад, мрско радпти а ракија душа; дај да ввдимо браћо, шта је у овој мјешини, ако му буде винце, било му свијетдо лице, и око нас се свака срећа вила ; ако буде ракија прежеженица, родила нам проја и пш ница; ако буде водица, водили нас тебе тамо, мене вамо на пуне еуде и на, пјане људе; широким нам путом долазили, а ширим одлазили". Овај испије ту чашу и свима се поклони, па сједне на своје мјесто. Младожен.а (кога зову бегом) руча изван сватова, те се зато налази увијек код свог когва ') За сватовског војводу иозива обично домаћин из младозкењине куће, најмлађег зета, од његове цијеле својте и родбине.

сам, гдје му укућани дјевојчини донесу што год појести и попити. Он ту једе и мало пије, док и еватови једу; а, кад су ручали, тада повиче чауш: „пођимо браћо! у добри час, краткп данци, а дуги конаци, туђа земља калауза нема". Онда хода отац дјевојчин и покупи од сваког свата плоске, те у исте налије толико ракије, колико би сваком свату доста било до куће младожењине. Затим сваки сват притеже колане своме коњу, дјеверови натоваре на коње дјевојачко рухо, те се онда препире родбина од дјевојчине стране и сватови, које ће прије на коња узјахати, или дјевојка или младожења. ГГошто је свршена препирка, узјашу сви сватови коње, кум води дјевојчина коња за јулар (поводац), д]евојка држи за дизгине од узде, а дјеверови воде коња натоварена са рухом дјевојачким, и тако крену се кући младожењиној. Кад се крену од куће дјевојачке, тада отац њезин и друга родбина понесу плоску ракнје и другог јела, испрате их на 40—50 корачаја од куће, те се почасте и поздраве, и пођу даље. А кад дођу близу куће младожењине на једно четврт сата, отрчи младожења и војвода кући на муштулук, и кажу да иду сватови. Обојица добију по једну кошуљу и врате се натраг своме друштву. Они, који су остали код куће младожењине, изиђу пред кућу на 20—80 корачаја, те их ту дочекају, почасте и поздраве овим ријечима: „добро нам дошли кнћени сватови", а ови им одврате : „боље вас нашли драги пријатељи!", и ту свп сјашу са коња осим дјевојке и кума, који води коња под дјевојком, п обилази три пута око куће. ГГа кад обиђе три пута око куће, тада јој дадну једну малу сикирицу у десну руку и она је са коња преко куће пребаци. Осим тога поставе покрај коња једну врећу жита за то, кад са коња сиђе, да стане ногама на жито, а дјеверови је ухвате за руке, и из оне вреће наспу јој оног жита у решето те јој дадну. Она узме решето у своје руке те прореди жито; послије пребаци оно решето и жито преко себе, да кокоши оно жито касније покупе. Дјеверови за тпм узму дјевојку за руке п поведу у кућу. Кад пође у кућу пољуби кућни праг, а домаћица кућна чекајући на њу у кући простре трубу беза од кућњег прага до огњишта. Дјевојку воде дјеверови у кућу, и она пољубивши кућни праг, ступа десном ногом преко прага савијајући онај без у трубу, дође до огњнштаи