Босанско-Херцеговачки Источник

Св, 10 и 11 Б.-Х. ИСТОЧНИК Стр. 505

Сватовски иародии обичај у Срба у селима око Бања Луке.

Чешће пута падало ми је на ум, да пзнесем штованим читаоцима сватовске обичаје у селима око Бања Луке, да виде каквих још данас има обичаја у сеоским сватовима, и да у истој мјери постоје као и прије, т. ј. да се истим обичајем и онако обављају као у првашњим годинама, — али било ]е више узрока, који су ми на путу стајали. С' једне стране, што не имадох довољно времена, да што опширније и љепше опишем овај обичај, с' друге стране. што неимадох средстава, спомоћу којпх би могао овај опис одпочети, и да се што боље упознам са тим обичајима, те да све обичаје сватовске изнесем штованим читаоцима. — Пошто ми је дошла прилика, те у свима наведеним узроцима не оскудјевам, то вам ево износим поштовани чптаоци, ове сватовске обичаје: Најпре се скупе позвани сватови код старог свата, те код истог ручају, а кад су ручали. тада „стари сзат" од сваког свата покупи све сватовске плоске (буклије) па наспе у исте ракију; онда чауш повиче: „ајмо браћо сватови! кратки данци,. а дуги конаци". Тада сваки сват свога коња опрема, колане притеже и заузда, те сваки свога коња вода, а плоску са кајпшем преко лијеве руке о рамену држи. Затим, кад буде све готово, чауш повиче: јесте ли готови?, а они му весело одговоре: јесмо! и сваки свога коња појаше. Чауш држи један мали топуз или сикирицу или чекић у руци, на који ]е свезана једна марама, те узјаше па коња и око сватова обплази и држећи. као што рекох, сикирицу или чекић у руци, маше њоме и виче: „пођимо браћо, далеко је ићи и путовати", те тако пођу. Ако се налази свештеник међу сватовима, онда њега поставе напријед, па за њим старог свата, и онда сви редом сватови један за другим. Чауш остане пошљедни и прави ред у сватовима и прикупља, ако би који сват изостао. Ако не би било свештеника, онда иде стари сват као сватовођа, а остали сватови натркују се, чији ће коњ прпје стићи; натежу из плосака, веселе се и пјевају. Кад буду на један четврт сата блпзу невјестине куће, тада одтрче муштулукџије (гласоноше), и јаве да иду сватови. Ове гласоноше добијају од дјевојчине кућне стране неки дар, па ма какав бпо, те се окрнјепе мало ракијицом, па се врате натраг

своме сватовском друштву. Домаћин или који други узме боцу (плоску) и чашу те изиђе на једно 40—50 корака да дочека сватове, и са веселим их ријечима предусретне: „добро дошли кићени сватови"! те их почасти све по г>еду ракијом, сваки како прими част уклони ' ■ док се сви изредају, јер они истом послије дају своје „поштење". А кад све буде готово, тада пођу сви у још већем весељу и радости дјевојачкој кући. Кад сватови дођу дјевојачкој кући, онда они, који су сватове дочекали и из комшилука, сваки узме по једног или по два коња, па водају а сватови најнрије мало постоје, те затИм посједају око оног мјеста, гдје ће се синија (софра) поставити. Један другог части са својом плоском, а онај кавеџија, којп је одређен да каву кува сватовима, даје најпре свештенику или старом свату, па онда свима редом. Кад се сватови одморе и свп попију каву, тада се софра постави, али најприје се домаћин и онај старјешина у чију ће кућу дјевојка, погоде, и плати дјевојку; па кад буде и то готово. тада изнесу на софру различита јела и пића, и кад каже . домаћин или стари сват, да је све готово и у свом реду, онда су сви сватови за софром. Само чауш хода и коте надгледа, па виче и чекићем својим туче о шта: „дајте коњма жита или сијена, понеси домаћине, дајдер да једу наши коњи, а ако нам недате, имамо ми у својој торби, јер од своје торбе нема бољег побре". Подуље сједи сваки на свом мјесту; а пошто се више чашица изреда, тада изведу дјевојку два брата или два вајближа рођака и стану до кума или старог свата, а дјеверови око њих одају и чекају, док им дјевојку предаду. Наспе се један филџан ракије и у псти метну прстен па га покрију (пешкиром) ручњаком оним којим ће бити при вјенчању везане руке младенаца; онда дјевојка са палцем и малим прстом извади прстен кроз онај пешкир из филџана, па преко рамена пружи деспом дјеверу, а дјевер куму, кум или свешт ^ник устане и склопи руке дјевојчине длан с дл№ОМ, и прстеном три пут прекрсти и рече: „ 1> а имја О^а, и Сина, и свјатаго Духа. Амин и . Он(Ш прстеном обавије око руку три пута и пруЈКЧ јој, она пољуби н натакне јој прстен на прст деснеруке. Иза тога окрене је три пута на десну страну и