Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 504

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

овај: да је много својтљивије жена од људн ратушЛавао или бсље реЛи ткугиавао. Мухамедовци дознаду да се владика у Рамиће снраћао и у шкоди Бјелића Богу се молио, одмах се сјете да ће то што друго бити. Онда кајмекам почне купити комисију да с њим иде у Рамиће прегледати исту школу. Тада неки Срби из Кључа потајно јаве Сими долазак комисије. Симо се доејети своме јаду, и одмах покретно из цркве изнесе, пореда даске и сакупи већи број мале дјеце те им распарча једну већу књигу и уручи сваком по комадић, и стави пред н.их једног одрасла ђака, те се сви разџигоре као Чифути у аври; а он се разради у кући спремати што обилатији и маснији ручак за ове гладне и немиле госте. У то и Мухамедовци обаспу око црквице, пак као прости и залупани до пете повичу: „Вјера је школа, ено дјеца уче!" Кајмекам, премда је затекао предавање школске науке, али као образован у самој ствари видио је да је црква, но ипак није хтјео Симу јавно казнити, јер му ]"е исти Симо задивио друштво масним ручком; а богме љега морао је и којим жућком. Нри поласку, кајмекам затвори ову црквицу, и на врата удари свој печат, који је био 3 године све док није Гавро Вучковић босански посланик у Цариграду, приликом путован.а кроз Кључ, навратио се у Рамиће, те је кајмекамов печат сломио и црквицу отворио, која и данас на славу Христа Бога и спомен покојног и вриједног Симе Бјелића служи. У овој је црквици св. Антиминс са св. моштима доста ведики и стар. —

На средини је како већ иде полагање Христово у гроб са 4 јевангелиста на 4 ро:\ва, у околици са двије стране нацртано је 12 значајниЈе Христовије слика и то ове: 1 Тајна вечера; 2 Христос у вертограду; 3 Јуда предаје у вертограду војницима Христа; 4 Христос пред Пилатом; 5 Христос пред архијерејем Кајафом; 6 Христос опет пред Пилатом, који умива руке; 7 Христос крст носи на Голготу; 8 Христа злодјеи трновим вијенцем крунисају; 9 Христа злодјеи прикивају на крст; 10 Крст на коме је Христос прикован стоји на Голготи; 11 Христово полагање у гроб; 12 Свијетдо воскресеније Христово. По дну антиминса потписује се са словима овог облика и ведичине: (хЕИ ЕЖеСТШМкШ ДнТЊШЖГк Ц)СТНСА сфЕнод-киствТштх Прт'сцшш'киш4ги> н ек!со» кодостоин^кишдгиЈ господинд КикентЈа 1однно= кича Киддкт! прлкослдкнагт лштрополита клрлокдчклгш и ксјгш Цбсдро^крл/Љскаго слакено серкскдгш и волгдрскогш ндродокт?, /ИИТрОПО/ИТД 1774. нл 'И-кст-к л«8тили^. Нждикенис <и ©го Преоск^кцинстка Господинл К јкентиа 1 оаннокичл Кидак Прлкослакнаго впископа л»ишкдрскаг> и Липокскаго кћцгкзал^к оеои^к Ц(= саро^крал-ккски^ дкадел«н\"удоженсстк г к Члјнтј. 1773 кк Карлокн,'к. Овај натпис не може се сав преписати, јер је с временом ископнио тако, да му се једва ^рагови познају. — Ова Рамићка црквица дуга је 9 х / 4 , широка б 1 /^ а внсока 3 х / 2 аршина. Из протопрезвитерског уреда. У Кључу. 30. јуна 1890. Хаџи Миле А. Попадић. парох л цадзирател,,