Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 514

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

са утјехом св. апостола Павла: „Смрт није здо него пут к воскресељу!" Овамо је цвијет, а тамо је, куд сте ви преселили, прави и трајни свијет. И тисуБа љета није ништа у цвијету пред вјечнијем евијето.м, а камо ли неколико неизвјеснијех и чемернијех

дана, па... до виђења! И блажени вам покој и вјечни спомен ! Рисан , о Малсј Госпођи 1893. Игуман Дионисије Миковић, уиравитељ манастира Бање.

Умировљен.

Петра Петранови-ћа, протојереја и ректора српско-православног богословског завода у Рељеву, благоизвољело је високо царско и краљевско заједничко министарство у Бечу ставити га

у трајно стање мира на сопствено његово захтијевање, и у то име дозволило му те годишњу мировину од 666 форинти 67 новчића аустр. вриједн.

Наимеповани.

Тома Алагић. досадашњи професор старе богословије у Рељеву, од високог цар. и краљ. заједничког министарства наименован је професором српско-православног богословског училишта у Рељеву, у дефинитивном својству у УШ. дневном разреду ; а висока земаљска влада повјерила му је управу ректората тога завода до даље одредбе. Као професору одређена му је годишња плата од 1200 фор., уз то суставна повишица од

400 фор., активни доплатак од 400 фор. пслободан стан у Рељеву, а као управитељу ректората годишња награда и доплатак од 480 фор. Јован Зимоњи^, абсолвирани слушаоц богословског факултета у Черновици, од поглавице високе земаљске владе за Босну и Херцеговину наименован је суплентом српско-православног богословског училишта у Рељеву, са годишњом платом од 1000 фор., станом и храном у заводу илп релутум у новцу за Храну.

Разно.

Велики добротвор српског народа Коста ВучковиЂ. У Спљету у Далмаццји, гдје се српске фамилије на прсте могу избројати, умро је у петак 1. (13.) окт. о. г. трговац Коста ВучковиЛ, те иза себе оставио силан иметак, који се цнјени на добро ио милиуиа форинти. Он га, истина није ни из чега створио, него је квасац наслиједио, те с њим тако мудро управљао да је ето иза себе оставио велик колач. У Спљету умро је наиме без дјеце пред окупацију сарајевски тргогац ТузлиЛ , те своме пословођи Кости Вучковићу из Бос. Крајине оставио сав свој иметак, који је могао износити око 100.000 фор. Али није га оставио само њему, већ га је оставио и своме народу. Покојни Тузлић одредио је 26.000 фор, за оснивање сраске гимназије у Сарајеву, па пошто је покојни Вучковић рачуна водио и о приликама, које данас владају у Босни, то тај новац није исплатио еарајевској ерпској општини, него га Је капитилисао до бољих времена, те је до данас

нарастао на 50.000 ф. Остали свој иметак оставио је покојни Туздић Кости Вучковићу под погодбом, да се не смије жениши , да од стеченога иметка мора оставити ]едан дио на народне добротворне цијели , а остатак опет своме пословођи, сину српскога народа, којп опет мора тако исто радити као и они. Са оставином покојнога Тузлића управљао је Коста Вучковић најеавесније, па ее ево одужио и аманету, кога му ј - е његов и народни добротвор оставио. Пред смрт своју учинио је распоређење са стеченим иметком, те је одредио: 1. За оснивање српске гимназије у Сарајеву 80.000 Фор,. на име 50.000, коЈ - е Ј "е покојни Тузлнћ оставио, а 30.000, коЈ - е је он сам стекао. 2. За оснивање српског књижевног друштва „Матица Српска" у Дубровнику своту од 160.000 ФОр., ко]е његов насЉедник може иеплатити одмах или у току од 16 година -— сваке године по 10.000 фор. Тим новцем равнаће — док не