Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 516

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

што појасеви и листе од горњих хаљина Јероконасима имају бити од црне материје а мирекоме од плаветне, Архимандрити, Игумани, Архидјакони, Синђели, Протојереји и Протодјакони носе црвене појасеве и црвене такође листе на горњим хаљинама. Монашко (манастирско) духовенство у манаетирима обично а неизоставно у цркви дузкно је носити камилавке, а изван манастира народне капе са црнијем одозго тепелуком; мирско парохијално свештенство има носити обичне пародње кат. Православно свештенство готово свуда носило је, и данас носи дугачке косе (власи). Код нас у задње вријеме опажа се да пођекоји свештеници по свјетскоме начину потетризају своје косе. Такви нови обичај не саглашава се са обичајем нашихстарих свештеника, нити саодговара пракси свете православне цркве, по којој се управљало етаро а и данас се управља ново свештенство свуда у православној цркви, Зато наређује се, да свештеници обојега реда наше Јерархије у будуће, од дана, кад добију ову наредбу, пе смију већ потстризивати своје власи , него нека шљедују обичају, који у томе свуда постоји код православнога свештенства. Који би «е свештеник огријешио о и једну тачку, коју садрзки ова наредба, тај би себе подвргао строгој одговорности". Дар цркви у Раткову у протопрезвитерату Кључком. Дана 25. септембра 1893. предстали су пред протопрезвитерски уред у Кључу : јереј Стеван Бабић из Раткова и Малета Босанчић одборник црквени, и показали су осам комада тапија од земље, које су на ратковачку у Бањици цркву преведене. Ове земље даровали су у дотичну цркву православии Срби и то: 1. Марко Гуслов 1 дан оранице. 2. Ђука Столић „ „ „ 3. Симо Бајић 1/ в дана „ 4. Мијо Радивојчввић 1 дан оранице 5. Мића Аранбашић I 1 / а „ „ 6. Стеван Врагић 4 дана кошанице. 7. Милан Макивић 1 дан „ 8. Захарија Илић из Кључа 4 д. кошанице. Свемилостиви Бог нека овим дародавцима и добрим Хришћанима подари сваку срећу и здрављс, како би и у будуће могли оваке и друге дарове поклањати св. матери цркви. Дај Боже, рр се и други на ц.их угледају. X. М- Д.

Нови српски православни епископи. У Срем. Карловцима састао се 18. октобра о. г. архијерејски Синод и изабрао је једногласно у сједници својој од 19. окт. о. г. за бачког епискдпа: протосинђела Германа ОиачиЛа , а за будимског епископа протосинђела ЈГерасима ПетровиРм. Сад се очекује потврда овога синодског избора од стране Његова ц. и к. ап. Величлнства, те послије тога шљедоваће рукоположење. Парастос послијв 150 година. Архијепископ и патријарх српски Георгије приредио је 23. октобра о. г. у манастиру Раковцу парастос негдашњем митрополиту српском Вићентију Јовановићу (1731.—1737.), за ког се држало, да је издао српско-православну цркву, а што су исторички нови проналасци са свим опровргли, те је тако исти великодостојник опет примљен овим чином у ред заслужних црквених великодостојника. Примљбни питомци у српско-православно бо гословско училиште у Рељеву. У први разред новопреуређене богословије у Рељеву, примљени су из петог разреда сарајевске гимназије, као питомци само ова двојица младића, и то: Тривко Максимови%, из Зеника, парохије Осјечко-Блажујске у кот. сарајевском •, и Симо КондиЛ из Бос. Новог, парохије истог имена у кот. Костајничком. Добротвор школе. Митрополит српски Михајло у Биограду поклонио је 20.000 динара за подизање нове основне школе у Соко-Бањи у Србији, гдје се митрополит родио. Нова милешевска епископија. Цариградски лист „Сабах" јавља, да је св. Оинод православне цариградске патријаршије ријешио, да се оснује милешевска енископија за новопазарсви санџак у Старој Србији, са столицом у Пљевљима. Друштво св. Саве у Гор. Нарловцу. Неколико род .. зубивих Срба у Горњем Карловцу основали су друштво св. Саве, коме је цијељ и задатак, да помаже српским ученицима и ученицама иравославне вјере, који се уче у школским заводнма у Г. Карловцу. Заиста племенита цијељ! Земаљска влада потврдила је правила тога друштва, те ће друштво већ овв' школске године отпочети своје добротворно дјелање давањем књига ; одијела и новчане потпоре. Јавна благодарност. Уз небројене доказе милости, благовољења, очинског старања и благонаклоности према црквама и. просвјетним заводима, без разлике вјере и народности, благо-