Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 535

Еогл оузрАтх 1 ) Јер ни с једном нечистоћом нећемо ући у Божије царство, о чему нам вели св. Јован Богослов: И нј и <иатк кх него книти ксако сккерно, и ткорди /иерзосТх И ИЖб, НО ТОК/ИЦ) НЛПНСЛНМА КХ КНИГЈ^Х м:и= котнк^х дгнца 2 ). Онај, који неће да буде учасник у Христовој смиреиости, неће бити учасник ни у слави ГБеговој. Треба да се украсимо Христовом смиреношћу, и да сва наша дјела буду по светом јеванђелском закону. Св. пророк Давид пјева: гакад ко ширжш МЛШЕЛГЛ ПО/ИАНб МК1 ГДХ 3 ). ГоСПОД ће понизити гордељиве а повисиће смирене, као што смо у почетку навели да нам је сам Спаситељ наш рекао: К сакх К03Н0САИСА, С(ИИрИТСА: II СЛШрААИСА, КОЗНС« сггса 4 ) Даље нам напг свеблаги Спаситељ који: кугтк на/их пре/иВдроггк (0 кгд, пракда ж« и ц>сваш,сшс и изкдк/шт 5 ), вели да се угледамо на "Његову смиреност: На8чит«сА № Л1ЕНС МК№ кротокх бСЛГ/. И С,ИИрПГЛ СЕрД ЦЕ/ИЛ, и шкрА1ЦЕТЕ покои дВшал!х кашћша 6 ). Ко би могао овај покој презрјети и ко препоставпти вјечии пакленн огањ ? ! Нека нас Господ од тога сачува! Ми ћемо презрјети гордост и шеног зачетнпка, а одјенућемо се у Христову смирепост, и с њом украшенп гледаћемо: „Лпце Његово и име ТБегово биће на нашијем челима" 7 ) мјесто Ј^аволског печата. Нека нам послужи за примјер смиреност пресвете Богородице, наше све» моћне заступнице. Кад је Она отишла у град Јудин у кућу Захарије, свештеника, од реда Авијана, да честита својој тетки Јелисавети, од племена Аронова, 2 ) Мат- 5- 8, 2 ) Апокал, 21, 27. 3 ) Псал, 135, 23. 4 Лука 14. 11. Б ) I. Корић, 1. 30. в) Мат. 11. 29. 7 ) Јов. отвров. 22. 4.

што је Господ услишао молитву шезиву и мужа јој Захарија. У Јелисавети заигра дијете, и иапуии се Јелисавета Духа светога и рече пресветој Богородици Дјевп Марији: Благословена си Ти мефу женама и благословен је род утробе Твоје. И од куд мени ово да дође шати Господа мојега к мени? Јер гле, кад дође глас честнтања твојега у уши моје, заигра дијете у утр^би мојој. И благо оној која вјерова; јер ће се извршпти што јој каза Господ. И рече Марија: Велича душа моја Господа; и обрадова се дух мој Богу Спасу мојему, што погледа на поннжење слушкиње своје; јер гле, од сад ће ме звати блаженом свн нараштаји. Што ми учини величниу снлпи и свето име његово. И мплост је његона с кољена на кољено онпма, који га се боје. Показа сплу руком својом; разасу поноснте у мислима срца њихова. Збацн силне с прпјестола и поднже понижене. Гладне напуни блага, а богате отпусти празне. Прими Израиља слугу својега да се опомене милости.' Ј Као што говори оцима нашијем Авраму и н сјемену његову довијека 8 ) Свети Василије Велики учи нас: Њ п (цк '|сА и> кога'стк 'к ни и> пр {а <8дрости /ијрст-ки о \-кАда '|01|1ЕП, ни (.0 саав ^к исчезанмјЈЖ, ксе сје с% жипе',и'л ногика'етх : но каагочЕ 'стЈА козд 'к аа 'тЕ /1х к8дн : сје во н на неко та козкеде'тк, С1Е И Па'Л1АТХ ТК0К> КЕЗГЛ1Е'рТН1Ј И КЕЗПрЕСТа 'нн8|<> саа 'к8 кх чеаок-кц^кхх оуготокитл 9 ). 8 ) Лука I, 42—55. Нови Завјет Господа нашег Исуса Христа. Иревео Вук Стеф. Караџић, У Бечу у штампарији јерменскога манастира 1847. 9 ) Бео. 23. стр. 150.