Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ШЈШЧИИК

Стр. 537

куцајте и отвориКе вам се (Мат. гл. 7. ст. 7). Иштите, и иримиЛете (Јован гл. 16. ст. 24). Бог није установно себе ради молитву. но ради нас, да би ми, знајући, да је Он јвдан како живота, тако и свију блага даваоц, ни у каквој нужди или бједи неприбјегавали лажним боговима, као што су то чинили јазичниди, којм нијесу познавали правог Бога; но свагда и у сваком случају Њему, као Творду и Господу нашем с молитвом приступали и од Њега молили све што наи је нужно и потребно. Овом установом одликовао је Бог човјека од свију осталих бесловесни створења својих, кад је изволио наредити, да човјек доброчинства Нзегова неужива иросто, као остала бесловесна животнња, но као разумна створења с молптвом, благодарношћу и прослављањем пресветог Његовог имена. Из довде реченог види се, да је молитва срество, човјеку од Бога дано, којим он разумом својпм пристуиа Богу н с побожношћу моли од Њега, што му је потребно. Под именом молитве разумјевају се многе дужности богослужоња како унутрашњег тако и спољашњег. Унутрашњег богослужења дужности јесу: позпавање Бога и његова закона, вјера у Исуса Христа, љубав према Богу и ближњем, надање на Бога, страх Божији, чистока срца, смиреност, послушност, кротост, трпљење и непрестана благодарност. А спољашњег богослужења дужностп јесу: усмено исповиједање св. вјере, проповиједање Божијег слова. у дапе недјељне и празничие, долажење у цркву на општу молитву, побожно у 1БОЈ стајање, слушање читања н појаља, а нарочито слушање Божијег слова, раздавање мцлостиње биједннм, подпзагБе Божијех храмова и сама приношења и давање. Све ово јесу жертве Богу пријатне (Јевр. гл. 13 ст. 16.), ако из унутрашњег богослужења, т. ј. из вјере, љубавц прегуга Богу и ближњем пропзилазе. Молитва дијели се на соборну т. ј. црквену, која се при скупу народа у црквн свршава, и на уједињењу. Уједињена молитва може ее свршавати па два начина: 1) Кад се човјек удаљи од друштва и гдје год на само моли се Богу. 0 овој молитви говори Христос: Уђи у клијст своју и затвоЈЈивши врата своја } жомоли се Оцу својему,

који је у тајности', и отаг^твој, који види тајно, платиЛе тебијавно (Мат. гл. 6. ст, 6). 2) Кад се ко не удаљава од друштва, но стојн с њим заједно на богослужењу, али кроз цијело то вријеме својом душом, својим мислима и својим срцем моли се Богу. 0 овој молитви говори апостол Павле : Ми сами у себи уздигиемо чекајуЛи иосињења и избављења у тијелу својему (Рим. гл. 8, ст. 23). За примјер уједињене молитве по првом начину имамо Исуса Хрпста, о ком евангелисти пишу : Поие се Исус на г гру сам да се моли 1>огу (Мат. гл. 14 ст. 23) II Он одлажаше у иустињу и мољаше се Богу. Изиђе Исус на гору да се иомоли Вигу ; и ироведе сву но% на молнтви Ђожијој (Лука гл. 5, ст. 16., гл. 6. ст. 12.) А за примјер уједињеие молитве по другом начину имамо МоЈСија на црвеном мору и Анну, матер пророка Оамуила (Исход 14. ст. 15. I. цар. 1. ст. 13 и 15). Уједињена мо.штва, која се свршава по првом начину, зове се спољашња или устмена, а а по другом начину зове се срдачна или унутрашња. Унутрашња срдачна молитва ирима се код Бога без устмене спољашње; но сама устмена молптва без срдачне уну г трагање код Бога ништа не важи. И премда је сама срдачна унутрашња молитва без устмзне Богу пријатна, не треба опет при срдачној остати, а. устмену сасвии презрети; јер као што се човјек из душе и тијела састоји, тако треба да се моли Богу и духои и тијелом, вато и вели свети Давид: Чуј, Госиоде, ријечи моје,разумиј иомисли моје, царе мојиБожемој! (Псал. гл. 5, ст. 1. и 2.) ; а и Христое, учећи ученике своје молитн се, рекаоје: Еад се молите говорите (Лука гл. 11. ст. 2). По томе Дакле како срцем тако н устима треба молити се. Како саборну тако п уједињену молитву треба духом и истпном свршавлти. Духом молити се, ио општем тумачењу црквенпх учптсља, зпачи: молити се вјером, са страхом Божијим и љубави, са оајвећом смнреношБу срца; аистином молити се, значп: молити се с пажњом и разулом, не лицемјерно. и не само спољним впдом но и од срца. Иротив овог еванге гског правгла гријеше евп они, који мисле, д<г се молитва састоји саме у спољном покрету тијела, као: у многом говору и метаписању; или који се лицемјерио моле, да