Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 558

Б.-Х. ИСТОЧНМК

Св. 12

Та. да није Орбину Дионисију Миковићу, игуи Та, да није пјесме ове Србинове Како би се веселила, Утјешила . . Браћа драга? — Неком с' срде миљем пуни, Неког опет чемер стеже. И, да није пјесме миле ■— Српске виле; Како би се исказали Осјећаји, Уздисаји ? У пјесми је сласт и миље, Изобиље . . . Ако плачеш пјесма блажи, Ко је вес'о пјесму тражи. Дегеони Серафима Сваки од њих пјесму има. Пред престољем Вишњег Бога, Славе пјесмом Творца свога: „Свет си Боже на висини . . Свет си свуда — међ' људима". И створења неразумна С' пјесмом хвале ода свога Премилога . . . Што им даје живот, храну И по ноћи и у дану. Разл'јежу се гласи пјесме Нигда она престат' не см'је! И, Дамаскин пјевао је У молитви Вишњем Творду —• Нашем оцу. За што Србин, да не пјева, Већ да сузе он прољева? Ах, то није, није тако ! Гдје је Милош. гдје ли Марко? Гдје су српски соколовн Витезови ? — И сад Србин прошлост пјева, Гласи пјесме свуда брује Србадија пјесме чује . . . А пјесма их ублажује Разгаљује .... •роча. на Митров дан 1893. год.

нјесме . . . 1ну и управптељу манастира Бање. Шта би мајка над кољевком, Свога спна, — драга, мила Да не пјева пјесме српске, Што је учи српска вила? Занесе је пјесма њена ! Срце јој се спушта, диже А принесе спна ближе, Па га љуби, па му тепа: Моја кућо л'јепа! Слушај пјесме Србинове Соколове . . Па их љуби, па их памти ; Е, тако ти жива матн! ЈБуби народ — Српство своје, Нека чује пјесме твоје . . . *

И, ти пјеваш А кад и кад сузе љеваш Утри брале сузе твоје, Нек не стоје! На очима српским твојим; Јер и ја их често имам На очима младим мојим, Па их бришем да их није . . . Нек се туга од нас крије — Пјесма, пјесма^ она ће нас Утјешити, Ублажити...! Пјевај, пјевај док те има, Док је срца у прсима . . . И, докле год људи траје Међ' Србима Дотле пјесми мјеста има !!

Брат у Христу пјесму т' пјева И брацку ти руку пружа —■ Међу нама перивој је Засијан пун дивотних ружа. Наша вила пресађује Цвјет до цв'јета . . . — Живио нам дични брале! Многа љета! Марко С. Поповић, учцтељ и ђаедн,