Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 560

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Босну и Херцеговину, стављени понизни предлог: благоизвољело је Нзегово царско и краљевско Апостолско Величаиство, цар и краљ Фрањо Јоснф I., својим највишим ријегаењем од 8. децембра 1893., најмилостивије наименовати правим чланом српско-православне АЕ М. Дабро-босанске консисторије у Сарајеву.

Михајило РаДОВиЂ, бивши свештеник Горње Мораче у Црној Гори, и капелан парохије селаначке у подринском округу у краљевнни Србији, по предходном одо. брењу високе земаљске владе за Босну и Херцеговину, постављен је декретом АЕ М. Конзисторије Дабро-босанске, запривременог пароха Еминовачке парохијеу протопрезвитерату ц котару Санског Моста.

Премјештени. Ђуро ЗориК парох Ферички у про- | је на парохију Љубмјску у истом прототопрезвитерату Приједорском, премјештен | презвитерату.

Разно.

Освећење ерпске православне цркве у Бечу. У недјељу 7. новембра 1893. у 11. сати освећена је у приеуству Његовог Величанства прва српска православна црква баш достојним начином. Црква је посвећена св. Оави. Три сј године да је храм саграђен, али тек сада могао је бити освећен; не једна, него више препријека стајале су на путу али настојањем и трудом одбора савладане су на пошљетку, те тако српско грађанство бечко православне вјере има данас свој народни храм, који му баш служи на дику и понос. Ова црква није налик на обичне храмове из вана, већ је у форми куће византијског стила на 4 пода. Један дио заузима црква, а остало станови. Са дохотцима издржаваће се парох и други трошкови. Чин освећења пзвршио је буковинскн митрополит уз помоћ двају архимандрита и другијех свештеника. Прије доласка царева бпли су ту: министар предсједпик кнез Виндишгрец, мшшстар просвјете Мадејски, ммнистар Јаворски, намјесншг гроф Килмансег, барон Николић, кнез Божидар Карађорђевпћ, замјеник српског посланпка Барловац, подначелник Рнхтер и још многи остали достојанственици. Према цркви заузели су мјесто војници православне вјере овдашњег босанско-херцеговачког батпљона. Управ у 11 сати дође 1Бегоно Величац-

ство праћено са своја два ађутанта. На црквенијем вратима дочекао га је митрополит са осталим свештенством, пружио крст, који цар пољуби. Уз пјевање царске хпмне и клицање „живио", уђе у цркву, заузе мјесто са десне стране олтара, на пријестоље. Сад почасни предсједник, пуковник Стојић, поздрави царл са патриотским говором, на који Његово Величанство одговори: „Радо прпсуствујем данашњој свечаности, која отвара властити храм ваше народности и вјере, и у мојој пријестолници Бечу, које су толпко многобројно заступане у обадва дијела монархије, као п у Босни и Херцеговини; увјерен да ће ваша опћина гојпти псто тако религиозна као и морална чувства, која су овај час споменута, изражавам моје признање свима онима, који су допринијели, да се оствари ово лијеио дјело побожности!" По томе је била служба и „многољествије" за цара и царски дом. На свршетку око по сата послије подне, владаоцу се приказао сав одбор и неимари, који су цркву градили. Цар је свакоме рбратио неколико ријечи. На поласку владаоца су опет испратила клицања. Још ћу спомену ти, да је црква изнутра и с двора била најљепше накићена зеленилом, каднфом, аустријским ц српским заставама. Као што се чује сва је зграда запала 150.000 фор. Иконостас је] баш умјетничко дјело, стао је 20.000 фор. Ца оваком успјеху: хвала Србима бечкијем!