Босанско-Херцеговачки Источник

Срт. 564

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

еваког свештеника, који је у распореду назначен. Допис гласи: „У савезу наше архијерејске посланпце од 22. новембра о. г. број 2390 издате пречагнои српско православном свештенству обојега реда Дабро-босанске епархпје, која ће изаћи у листу „Источнику" за мјесец децембар о. г. а желећи да се преко године пастирска поучна ријеч чује у овдашњим нашим двјема српскоправославним црквама, што ће и народу угодно бити; — нашли смо се побуђени од Наше архијерске смирености, поред горље посланице, и овим посебним дописом позвати вашу да изволите по могућности припремити се, да бесједите и проповиједате православном народу и то за 1894. годину. Унапријед надајући се да }>е наша врућа мсеља од ваше стране драговољно по позиву и дужности бити примљена и Пзвршена, те с тога препоручујемо вам, Да проповпјед или бесједа, коју будете говорилп, треба да буде кратка, и да у себи садржи христијанску поуку на основу дотичног јсванђеља, како би православни народ могао што боље разумјети и примити на своје религијозно-морално сазидање. У таквој поуци можете се дотаћи и осуђиватп неке мане, које су вам без сумње познате, и које су се увукле, н из даиа у дан увлаче у наш народ. А да би вам се олакшало, дозвољава се, да исте проповједи и бесједе, које сте једне године говорили у старој цркви, можете друге године говорити у новој црквп, и обратно. Оснм тога, ако лматс вољу, можете говорити и у друге недјељне и празничне дане, који нијесу у распореду назначени" и т. д. Гимназијски ученици као кандидати српскоправославног богословског завода у Рељеву. Висока земаљка влада за Босну и Херцеговину благоизвољела је поднјелити штппендије ученицима I. разреда сарајевске гимназије, као кандпдатима српско-православног богословског завода у Рељеву и то: Из етсархије Дабро-босанске: 1. Милану Стефановићу. 2. Светозару ГГо повићу, 3. Јови Јовановићу, 4 Сави Илићу, 5. Владимиру Кецману, 6. Владимиру Бањцу, 7. Николи Богуновићу, 8. Ниви Лапчевићу.

Пз епархије Зворничко-тузланске: 1. Николи Стојановићу, 2. Ради Николићу, 3. Јовану Јевтићу. Из еиархије Херцсговачко-Захумске: 1. Нетру Радуловићу, 2. Владимпру Неровићу, 3. Обрену Ђурићу. Константина удова Т. Петровик Мати овдашњег уваженог грађаннна п врлог предсједника српско-православне општине у Сарајеву, преминула је 20. новембра у 86 години живота. Нокојница је још за живота чинила многа доброчинства, особито српско-православној цркви, па и након смрти оставила нам је честита сина, од кога овдашњи српски народ много очекује. Он је за спомен своје непрежаљене мајке, осим досадашњих дарова српској школи, поклонио 1000 фор. у фонд српске више дјевојачке школе у Сарајеву, и по 100 фор. српском пјевачком друштву „Слози" и убошкој заклади. Бог да прости покојницу а да поживи врлог јој сина и шђерп. Јавна благодарност. Внеока земаљска Влада за Боспу и Херцеговину благопзвољела је у св > јој великој доброти осим многих других цркава, које је до данас обдарила скупоцјеним нужним утварима, сјетити се и наше сиромашне цркве маринске, којој је послала слиједеће ствари: ] потнуно свештенпчко одјејаније бијело; 1 потпуно свештеничко одјејаније црвено; 2 велика чирака пред двери: 2 мања чирака на св. трапезу; 2 чирака трисвјећњака на св. трапезу; 1 полнјелеј (многосвј ећњак); 1 путир; 2 дискоса; 2 звјездице; 1 копје; 1 ложнца; 1 дарохраннлицу; 1 дарохраннлицу мању; 1 кадијоницу; 1 велнко кандило; 3 мања кандила. Од стране одбора српско-правоелавне цркве у селу Маринн овијем се изриче најтоплија благодарност на горепоменутом дару. Приједор 14. децембра 1893. За одбор српско-православве цркве: Симо Стојановић, парох марински. Исправак У пјесмн носвећеној Јов. Сундечићу у X. и XI. свесци „Источника" на стр. 510 у првом стиху озго поткрала се штампарска погрјешка, која смисао квари. Тамо стоји: Који има св'јести, вјере, —- а треба да стојим: Који нема св'јести вјере.