Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 566

е.-х. источник

Св. 12

Читуља.

Хаџи Петар (Петко) Ђурик свештеник Велико-Сочаиски у протопрезвитерату Дервентском.

Овај служитељ Божијег олтара и свештеник српско-православног народа, дана 23. новембра 18&3. године преселио сеувјечност послије дводневног боловања. 0 животу и раду овог вјерног н пскреног слуге олтара Господњег, имало би се много што шта рећи што би ишло у придог његова поштења, доброте и правичности његове. Но како простор овога лпста недопушта, да се све то овђе на дуго изложи и ређа, то се укратко о њему има рећи толико: да је своје свештеничке дужности најусрдннје п најсавјесннје обављао, и да са својим народом никад у сукоб дошао није, него је с њиме у највећој слози п л.убави живио, те је кроз то уживао опште повјерење и љубав не само својијех па-

рохијана, него и свију другијех људи, који су га из ближе познавали. Школа није учио никаквијех, него је као и сви други наши стдри свештенидп самоучки „под буквом" изучио часловац и псалтир и кроз то је получпо чин свештенички, али му то ипак није много сметало, па да се обогати онијем врлпнама које красе свакога човјека а нарочито свештеника српске цркве. Нарочито га је красила врлнна побожности, под утиском које зажели да оде у света мјеста и поклони се светом и живоносном гробу Господњем. У фебруару 1890. оде са протом хаџи Теодором Илићем и протом Новаковићем у свети Јерусалим, одакле се послије 3 мјесеца здраво врати међу своје парохијане, који га ето ненадно прије кратког времена изгубише, и којн данас у истинл жале и оплакују свога доброг и поштеног пастпра. Покојник је оставпо иза себе супругу и двије сестре а ђеце никада ни имао није. <Мир нека је иепелу његову и вјечан му сио.иен у народу кога је служио.

Број 2519.

Отјечај.

Раеписује се овијем стјечнј на мјесто канцелисте при овдашљој конзисторијн. Са овпјем је мјестом скопчана годишња плата од 600 фор. која се прима мјесечно од ц. к. покрајнске благајне у Задру. Ко жели добити ово мјесто треба да има лијеп и чптак рукопнс, да познаје ћирилицу и латиницу, те да је уз то вјешт и њемачкпјем писменима, псто тако да је вјешт н у вођењу пера у конзисторнјским сједницама и у протоколирању службенијех списа. Натјецати се могу и спегнтена и свјетовна лица, а међу натјеца-

пмати свештена

тељпма предност ће лица. Молбенице правшшо устројене и бхгљеговане са односнијем школскијем свједоџбама, сасвједџбом о досадашњој службн натјецател.а и са свједоџбом о моралном и политичком владању његовом, имају се путем надлежне предпостављене власти уиравити овој консисторијп најдаље до 31. децембра 1893. Из консисторпјске сједнпце У Задру, 6. новембра 1893. Еп. Консисторија.

Православиом свештенству и црквеним општинама.

Одавио се осјећа потреба, де се наше православне цркве снабдјеју и украсе са одјејан.мма, иконама и осталим црквеним утварима, пзрафепим у строго православпом духу. Позпато је свима, да су наше православне цркве до сада снабдјеваие са

онакарађеним одјојањима н другнм црквеним потребама. Поред овпх продаваца, п многа друга лнца, која нису имала ни умјетности ни спреме, радила су ове послове сама или су служила као агенти ових или других јевреја, необзирући се ни нај-