Босанско-Херцеговачки Источник

1 ' ~ -""" ™ ' ' ГГ.П.ГГ- '■ ' 1 , . ' 1»|" 1

СВЕСКА I.

Сарајево, Јануар 1894.

ГОД. VIII.

Власник: АЕМ. Конси

сторија.

Уредш

л: Ђ. Петро

ви, ротшрешр.

ХРИШТгАНСКЕ ВРЛИНЕ. Намијењено православној српској младежи и сваком ХришЋанину. Превео и попунио : Јован Петровић, катихета и проФесор на кр. вел. гимнасији, кр. вел. реалци и учител,екој школи у Загребу, витеа црногорског ордена Књаза Данпла I.

I. Вјера. Без вјере није могуИе угодиши Вогу, Тако пише св. апостол Павле у посланици својој к Јеврејима (11. 6.). он нас и учи шта је вјера: „ Вјера је тврдо чекање опога чему. се надамо, и доказивање онога, шгио пе видимо а (Јевр. 11. 1). Хришћанин вјерује — то значи, он очекује, да ће се све оно, што је Бог обећао, испунпти. Он вјерује не у то, што види он може то знати — већ он вјерује у невидљиво, т. ј. у жпвот будућега вијека — у царству небесном. А човјек, који не вјерује, признаје само оно, што се зове вндљшзијем свијетом. Он живи само земаљскпјем животом. Он једе, пије, тече земаљско благо, др-

жећи, да је највеће и најбоље благо оно, којим може угодити тијелу своме. Тако су живљели у древности не само полудивљи, већ и изображеии незнабошци. Они истакоше као правило живота: ,,једи, пиј, весели се; нослије смртп не ће бити никакве радости". Живот њпхов врло се мало разликовао од живота животишског, а каткад је бивао још и гори. Впјерни и прави Хригаћанпн сматра земаљски живот само као припрему за вјечни живош. Хришћанин не сумн»а у то, да се са смрћу тјелесном не прекраћује бпИа и жнвот његова духа, с тога оп мање цијенп своје тнјело, не уга^а му, и држи га под властп духа, и, ако је нужно, жртвује га за Христа п за