Босанско-Херцеговачки Источник

! •••. • Ј,.Ј И1И.* ттттчтт — г . г т -

СБЕСКД II.

Сарајево, Фебруар 1894.

ГОД. VIII.

Бласник. АЕМ. Ешсгаорвд

Уредник: Ђ. Петрови 1

в, протопрезвитер

ХРИШЋАНСКЕ ВРЛИНЕ. Намијењено православној српској младежи и сваиот Хришћанину. Превео и попунио: Јован Петровић, катихета и проФбсор на кр. вел. гимнасији, кр. .вел реалди, и учитељској школи у Загребу, вигез црногорског ордена Књаза Данила I. (Наставак). 7. ЋутД >ИВОСТ. ј гаава га доброга имена. Он зиа, да се У трећој глави саборне* посданице ! °Д № е неразумне и неумјесне ријечи, апостола Јакова читамо: п А језнка од људи \ Р а] ? а често веће ЗЛ0 ' него од Ј° АНО иск Р е

пе може нико ирипитомиши, Јер )е немирно

велики пожар.

зло, пуно иједа смртоноснога. Њим благо- ј Мотрећи погрјешке дј5угијех људи, он сиљамо Бога и оца, и њим кунемо људе, који се не т-ради судијом њиховпјех дјела, већ

су створени ш обличју Божјему. Т1з једнијех усгпа излази благослов и клетва. Не

гледа на сеое и говори: „и )а сам гр/ешан човјек А ако му ко повјери тајпу,

ваља, љубазна браМо моја, да ово тако ј 011 ју вјерно чува, не ће је покјеритп

бива" (— 3, 8 — 10.)

ј никому. Одати туђу тајну

нше по-

Ћутљиви човјек, знајући, кака се ј штено, а кадкад Је против -закоиито ДЈело. често несрећа догађа од неустегнута је- 1 И у обичном жпвоту догађа се, да зика, задржава га п неда му па нгм.у. | многи не жале, гато су ћутали, а врло Свака клевета њему Ј *е противна. Рђава многп пожале, тпто су говорплн, кад ннчовјека кори он тихо, као брата, — очн ј јесу требали. Врло нас лијепо поучава у очи, али му не одузима чести, не ли- Исус син Сирахов: „ Прекрати ријеч, са