Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 88

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

но све то бијаше узалудно пошто несретна боља бијаше мах нреузела и он скоро након мјесец дана леже у постељу. Неоцјењиве су и риједке особине, које су вазда красиле душу нашега омнљенога и незаборављенога друга Луку, не само као ђака у кругу својих другова, но још више као учитеља и васпитача српске младежи и као свештеннка и ггастира свога духовнога стада. Српски народе,п ти духовно стадо свог доброг почившег пастира Луке, изгубисте из своје средине оног младића и узор духовпог пастира са којим сте се сви у опште дичити и поносити могли. Изгубили сте из ваше средине онај неувели и красни цвијетак, који ће се ријеткокад вшпе код вас и уопште у овом крају појавити. Ви уцвиЈељена браћо и ожалошћена супруго, изгубилисте жељно очекпвану и веселу утјеху свога правога радоснога и честитога живота. Ми сродници, пријатељи и другови нашега доброга и честитога Луке, изгубилисмо између себе онога, код кога је свак и могао утјехе, духовне хране и сваке помоћи у свако доба наћи '■ Но ожалошћена браћо, другови, сродници и пријатељи, дај да се у овој жалости и туги запптамо, гдје нам одилази ово неоцјењиво и мило благо наше? и дал на оном мјесту пма још ко, који ће дочекати нашега честитога и вазда љублзенога Луку? Тамо, дакле, гдје је бо. равиште вјечности, гдје је свети и блажени живот, тамо гдјесудуше нашпх преминулих другова и сродникаи пријатеља,које јенемила смрт покосила,

— тако у то мјесто светишта, носе анђели добру блажену душу нашега никад незаборављенога п омиљеног Луке. Па за то ожалошћена браћо. сестре и другови немојте тужити и очајавати, јер та чаша мора се попити, п вјечни Божји закони остају непромјенљиви. А ти честити добри и љубљени наш Лука, ти, који си се спремио да будеш достојни и прави служитељ св. олтара, вјечности његовој није било у вољи да тако спреман и даље служиш службу Богу, и да своме српско-правоелавноме народу од вористи будеш, па зато твојом добротом немој нас ожалошћене и уцвијељене заборављати, и опрости нам ако смо ти што сагријешили. А љубав твоја коју си са својима друговима и пријатељима уживао и имао, биће неувело цвијеће твоје младости, а другови ће твоји пријатељи и сроднпци подићи ти на твом гробу достојну и заслужену успомену, која ће им бити неувело цвијеће, и која ће успомема до гроба нас сјећати, да смо 16. јануара 1894. г. а у 24 годипи млађаног живота изгубили опште љубљенога и најмилијега друга и пријатеља, одличног дјелатеља винограда Господњег Луку Каран-Карановића, чије ће име онда у незаборавл^еном видимом и невидимом спомену код нас остати, а ти ћеш тамо брате Лука са Господом у рајским милинама пребивати. У Санском Мосшу дана 28./I. 1894. Јован Марјановић, сврпт. богосл. и срп.-прав. учитељ.

НРАВОСДАВНОМ СВЕШТЕНСТВУ Ж ЦРКВШШМ ОПШТШНАМА; Одавно се осјећа потреба, да се наше нравославпе цркве снабдјеју и украсе са одје јањима, иконама и осталим црквеним утварима, иарађсопм у строго правосдавном духу. Познато је свима, да су наше православне цркве до сада снабдјеване са онакарађеним одјејањима и другим црквеним потребама. Поред ових продаваца, и многа друга лица, која нијесу имала ни умјетности ни спреме, радила су ове послове сама или су служила као агенти, необзирући се ни иајмање, да ли је то за православну богомољу или не. Наша радња, коју смо ми овдје у Земуну отворили, моћи ће снабдјети свакога са свпма црквеним потребама, књигама и иконама једпно у православном духу. Зато молимо поштовано свештенство и црквене општине, да пам се изволе са поручбинама обраћати, пошто смо увјерени, да свакога можемо у свему поштено услужнти. Цјеповнике наше шаљемо на захтпјевање свакоме бесплатно. У Земуну , на св. Николу 1893. ГОД. С поштовањем: Витомир Марковић и Павловић, кројачи цркв. и свешт. одијела и продаваоци • свију црквених утварп.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.