Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 42

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

мало много (реци), буди, да знаш и Лутиш" (гл. 32, 10). „ Многи, гсо/и Иуши, мудар је, а многи је због млогога говора ом,ражен. Многи Лути, шшо не зна одговорити, а многи оиет, гашо није згодно вријеме (гл: 20, 5—6'.). То значи: знај у вријеме кутатн. „ Човјек мудар Иути до згоде, а брвзобразан и луд, не иази на вријеме ". Све то значи: мало говори, а гдје није нужно да говориш, ћути, не истрчавај с бесједом. „ Бездушник се руга ближњему својему, а разуман човјек мучи " (Приче: 11, 12.). То значи: код безумна човјека стална је свађа и клевета на друге л>уде, а разумни човјек мучи. И то је велика истина у животу: слушај много, но буди тврд на ријечи у опће, а зле ријечи не испуштај из уста; само ондје не жали добрих ријечи, гдје су оне нужне ради поуке млађих, н који требају паметна савјета; но никада да ријечима не увриједиш другога. За то је и написано у 140. псалму: ,, Постави Госиоде, сшражу код језика мојега чувај врата уста мојих". А велики молитвеник св. Јеврем Сирин научио нас је да се овако молимо: „0. Госиоде и царе, дај да увидим моје иогрјешке и да не осудим брата мојега, јер си благословен во вјеки ". Ту молитву читамо ми у велики пост правећи уз то зелике поклоне, зато што смо често нарушилн то хришћанско правило и што смо клеветалн ближњега. — Да не буде то нигда више! 8. Правда. Код древнијех незнабошкијех народа, Грка и Римл>ана, правда је била престављена у облпку женске са завезанијем очима и мјерилом у руци. То је значило, да правда не смије гледати на лица, ко је шта учинио добра или зла, већ на I

само дјело — је ли оно добро или није. Мјерило нам представља сравњење добра са злом: да ли је више добра или зла. Но и код правде мора се пазити на милост. У Старом Завјету била је овака правда: „ око за око зуб за зуб и ; а Нови Завјет поставио је ово хришћанско правило: ,,кајање " грјешнпка и не освеша грјешнику, већ исирављање. Кад су довели Спасител>у жену грјешницу, коју је по закону требало камењем засути, Он јој је рекао: „иди, и више не гри-јсши ". Он је опростио и разбојнику на крсту. Но земаљски наш суд треба да суди по правди, да се не свети преступнику, већ да га учини само нешкодљпвим за друштво, одстранити га из друштва, дати му времена на размишљавање и кајање, и, опростивши му, опет га примити у друштво; само оне људе, који се не даду никако поправити, а уз то су и опасни по друштво, треба одетранити из друштва. Кога је Бог позвао да буде судијом, на савјести његовој почпва судбина преступника и његове породице, као и судба онога, кога је преступник увриједио, који је против њега устао својим пријеступом, као његов непријатељ. Судија не смије гледати на лица, не смије бити подмитљив, већ мора судити по савјести, претходно просудити о свима околностима, да се изрекне' праведна осуда: да ли је крив или је невин окривљени због преступа. Но како се често дога^а, да се у разнијем, нарочито у новчанијем, парницама и тужбама показује правда ондје; гдје је нема, а неправда ондје, гдје треба да је правда! Богаташ налази свагдје свједок& и прпјатеља, а за сиромаха нико се не заузима и његова је ствар изгубљена. Српска пословица велп: „Ко маже, она] се и вози и . Но још је закон Божји, који је дат на гори Синајској, забранио лажну