Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

б.-х . истотаик

Стр. 63

прижеге јако ожеднио и сустао. Његова се мука такну доброга срца Лавова, и он га узе за руку, па с њим оде кроз гору да тражи воде. Но слијепац није могао дуго да се од силне жећи на ногама држи, па је Лав сам кроз гору обијао. Али н.егово тражење није имало успјеха, што га је јако ожалостило, бојећи се да ће слијепац умријети од жеђи. Кад је с тога Лав пао у јаку жалост, чује из горе глас пресвете Вогородице: „Лане! Не жалости се, него се радуј! Ту близу тебе има вода, коју тражиш, окрени се па ћеш је наћи"! Сила овога гласа све је Лавове живце уздрмала, и тражио је воду, али је није могао наћи. Онда опет чује исти глас: „Лаве, Цару! .Уђи у ту јамицу закривену лијесом, и завати од мутне воде па напцј слијепца, и онда му с н>ом иокваси очи, да познаш силу моју. И знај. Лаве, ти ћеш постати царем, а кад постанеш незаборави овдје сазидати храм, да у њему живим, јер ја од много времена овдје живим, да онн, који к њему буду долазили ради помоћн моје, на !ју у њему лнјека и спасења"! Кад ово чује Лав, сав опет од силе гласа затрепти, помоли се Вогу и Богоматерп, па весело оде да тражи воду и нађе је пред њих три корака далеко. Заватио је воде и напио слијепца, а онда му и очи покваси по заиовиједи пресвете Богоматере; и, гле чуда, слнјепац прогледа! А кад се је воде н Лав напио, осјетио је у себи особиту силу радости и весеља. Обојпца се обрадоваше непзреченом радошћу, и па милости најусрдније благодаршне Богу и пресветој Богоматери. Послпје мало времена Лав је постао царем, п на мјесту, ^е је воду нанто, подигао је цркву у част пресвете Богоро-

дице, и назвао Је „Живоносни источник", ког Турци сада зову „Балуклија", т. ј. „Рибна", јер у тој води има неколико рибица које се ту свагда виде. . * * * Хришћани! На овом „живоносном источнику" не само да је пресвета Богородица излијечила овог слијепца, но је на њему многа и премнога чудеса учиннла н једнако чини, не само Хришћанима но и Турцима, који јој с вјером у помоћ и покајањем приступају. И ми, л,убезни, немамо вишег ни поузданијег уточишта од 1Бе, с тог^а Јој се и непрестајмо молити за излијечење свију наших душевних и тјелесних слабости. Несумњивом надом у помоћ пјевајмо Јој: „К ћ Когороднц-к прил'кжн10 нк'|Н'к прит«» ц{,их Гј )'кшнЈи и с,инренн'|и, и припадшт*, в г к по= кдан1и 30К8ш,{ И3'к г/|8кннћ1 д8ши: Кдлдичнцј, полјози , на нк1 /иилосердокакши: потш,исд, поги= кае.ит* № /иножестка прегр-кшжиУи, не Сбврлти тко/а рдку т1јјк1, та ко и 6дин8 ндд6жд8 н.ил.нк1 (Кан. мол. пресв. Богородици). Чудо 6. Како се цар Лав премудри излијечио водом са живоносног источника. Једном Лав, цар „премудри", паде у тешку болест, т. ј. имаше камен у трбуху, што га јако мучаше п смрћуму иријећаше. Свн лнјечници нису му могли помо ћп .' Спрне седмице толико се умножио бол да су лнјечници изјавили, да му је скора смрт извјесна. .Услед овакове нзјаве, у двору се чиниле нужне припреме за смрт цареву. Лав имађаше жену по имену Теофану, жену пуну побожности и доброчинства, за која је њу Бог, као свету, и чудесима прославио. Кад је света блажена царица Теофана видјела, да Лава не могу излијечити замаљски лијечницн, обрати се не-