Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б .-Х. источник

Стр. 103

у цркви Бзеговој духовно препородили у светој тајни крштења, очистили од грјеховне тежине у светој тајни покајања, и освештели у светој тајни причешћа. Црква је свети Вожји дом, у коме преблаги Бог невидимо обитава ради нашег спасења. Црква је вјерна спасавајућа наша мајка. Послије стотииа и хиљада година неће нас спомњати нагаи познати мили и драги сродници и пријатељи, јер ни њих неће на земљи бити, — једном ријечју сваки ће нас заборавити, али света православна црква ни тад ни нпкад до посљедњег вијека неће нас заборавити, него ће се нас вјерне своје дјеце сјећати у молитвама до посљедњег вијека. Долазимо у цркву свагда и молимо се један за другог. Молитва је највиша хришћан. ска утјеха, и „молитва праведнога много може помоћи" *). У цркви стојмо с наЈвишом пристојношћу и страхом као у Божијем дому, и пред пресветијем Нзеговијем лицем^ „да се кад год Господ неражљути" 2 ). Прилагајмо на пољепшавање св. цркве^ а Господ ће нама и најмањи чисто срдачно приложени дар стоструко намирити Кад испред цркве про^емо скинимо капу, помолимо се Богу, и с највишим поштовањем поклонимо се св. цркви као дому у коме невидимо обитава Владика над Владикама, и Цар над Царевима, наш преблаги Створитељ. Кад свето звоно чујемо хитајмо у цркву, јер нас позивље она спасавајућа наша мајка; и тамо се молимо за потребе своје. Али иштимо с вјером, несумњајући ништа, јер који се сумња он је као морски валови које вјетрови подижу и размећу 3 ). Ј ) Јак, 5 16. ») ГГс. 2. 12. 8 ) Јак 1. 6.

„А Вог даје свакоме без разлике п не кори никога" 4 ). Ако не можемо похитати а ми бар устанимо и одзовимо се овом светом матерњем познву са споменом пресветог Божијег имена. Тако радимо! „А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу" 5 ). И непрестано пјевајмо пресветој Богородици: Днеск клагок^кјппи /\к>дУе ск^тми н ^е/и^к, ије^кнаелш ткоилгк Кого,иати при= шесткишт^ и кт*. ткое/и8 кзиран>ш,б прсчисто<и8 окраз8, оулимкнш гааголемт*: покрми на'гн чеснмлпк ткоњи^к покроко/и-к, и изкаки на'с г к Ж ксакапу заа, < иолацји Оина ткоего Хрјста Кога на'шего, спасти д!Јши нашм. (Троп. на Покров). Чудо 13. 0 излијечењу руке св. Јована Дамаскина. Четвртог декембра слави св. православна црква успомену св. Јована Дамаскина. Блажени Јован, антиокијски патријарх, наппсао је Дамаскинов животопис. Св. Јован Дамаскин жпвио је у вријеме царовања Лава Исавра, и његовог сина Константина Копронима. Родио се у Дамаску граду 727. г. ЕБегов славни и богати род исповиједао је св. православну вјеру, и Јована је у њој крстио. Изучио је јелинске школе са својим другом Космом, који је касније постао епископ мајумски. Једини му је учитељ био Косма Асигкрита. Он га је васпитао у духу светог православља. Када Лав Исавра константинопољски император устаде против иконопоштовања, тад је и многе православне архијереје проћерао, и многе православне Хришћане на муке ставио! *) Јак 1. 5. 6 ) Рим. 4. 5.