Босанско-Херцеговачки Источник
Св. .1
У јутро просуо се глас по свему граду,о чудесном излијечењу његове руке. Амира, књаз, позва Јована к себи, да се лично увјерн о чудееном излијечењу његове руке. Јован је ставио на главу мараму у коју му је рука замотана била. На руцн имађаше знак у облику црвеног конца, ради вјечног спомена. Књаз упита Јована: „Ко ти је излијечио руку,и какке ти је лијекове привијао? Св. Ј ован му одговори: ,,Бог свемогући посредством пресвете Богородице, а ниједан други л»екар" ! Тад му књаз рече: „Опрости ми љубезни, јер сам ти у незнању згријешио, а сад видим да си прав. Буди опет у првој части а још у вишој мојој ./вубанп. И обећавам ти се да без твог савјета нећу ништа урадити"! Св. Јован стаде га молнти, да га одпусти да иде сдужити евојој благодјетелници пресветој Богородици, као што јој се обећао, и Она му заповједила. Књаз нпје хтјео да га одпусти, али га је морао одпуетити, јер св. Јован није престао молити. Св. Јован опррстно је књазу, и благодарио му на одпусту. За тпм је раздијелиосиромасима све своје богато имање, однустно слуге па отпшао у манастнр св. Саве освећеног. Ту је св. Јован постао монах, а касније био је свештеник. Жнвио је на земљи свето и богоугодно 104 године. •X* Хришћанн! Свети Јован бравно је од иконобораца поштовање светијех икоиа. •^ 7 тој светој одбрани изгубио је десницу. и гле чуда! Господ му је поврати по молби пресвете небесне Царпце Дјеве
Богородице, да с њом иобједоносно војује против онијех, којп хоће да нас варају. — Ријеч Божја бијаше у њему и надвлада нечастивога. Свети су Оци на саборима при царици Јерпнп жени цара Константина (741.—755.) и при царици Теодори (842.) проклели противнике св. икона. (-а светим иконама украшујмо свете Божје храмове н наше домове, као с најљепшим уресом, којп упућује наше срце и мисли на небо. На еветнм иконама видимо ми слике особа, које еу на земљн Богу угоднли, и које је Бог чудесима прославно. Оне нас подсјећају на право хрншћанско благородство; једиом ријечју на све, гато нас учи да своје нравославно хршпћацско достојанство на висини одржимо. Пред светнм иконама палимо сви јеће и канднла, п окафујмо их смирном и тамјаном, ког је свештеник благословио благословеном десннцом, и молимо се пред њнма онијем светнјем великанима, који су на њима насликани, да нас заступе код Бога, и да нас својим молитвама избаве од напрасне смртп, од глади н болести, од напастп, од муње и грома, од града, потопа и вјетра; једном рнјечју од сваког зла. Свети Јован је говорно и писао пстину, па нека нам то свагда буде дивни примјер. Нека нам савјест буде свагда чнста, а по гласу савјести бесједимо и раднмо све оно, што је Господу мило. Нека лаж и завист нађе најжешће противнике у нама. Нека наше срце буде гром и муња на нечаст, на иовјеру, на злобу и неправду и на свакп гријех, који бп нас од Бога удаљитп могао.