Босанско-Херцеговачки Источник

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Стр. 91

цима (Мат. 1. 5), .љубав к људима приковала Га је па крст. С љубављу к човјечијем роду у Христу је била сједињена и потпуна справедљивост к Шему, која је и била узрок оне Његове ревности, којом устаЈаше против лажних учитеља својег времена, оних грозних обличења, с којима се Он обраћише књижницима и Фарисејима, раскривајући њихово лицемјерство и пороке, саопштавајућн им оне биједе, које их могу постићи. Он није штедио ни заблуде својих ученика, а када је у њих слабила вјера у Његову силу, Он их називаше маловјернима (Мат. 8. 26\ Овакова справедљивост нагнала је овог кротког учитеља да узме бич и гони из храма трговце и продаваоце. Живот овог узор учитеља преставља нам живи примјер и савршене покорности властима, тако: по законитом захтијеваљу првосвештеника, Он објављује јавно, да је Он Христос, прави Син Божји; обвињују Га у богохулству и једногласно осуђују на смрт. Он трпи тај неправедан укор, не изјављујући ни најмањег незадовољства и не противећи се неправедноме судији; најзад, пак, када Га по наредби Пилата предадоше тешком бичевању, „Онх осталсА кезгласжх, ако лгнецх нл закоиенје кјдетса ". Тако је исто без љутње предавао „кесарева кесареви". Шта да рекнемо о осталим Шеговим наравственим цртама? — знамо, старао се о умном и наравственом развићу како својих ученика, тако и непријатеља; старао се о благостању свију људи у опште, када се за све молио Оцу свом небесном. С пуноћом наравственог савршенства са Спаситељем је сједињена била и чудна хармонија и јединство наравствених црта; у Шему нећете наћи једне какве год црте, која би чадвисивала другу, око које би се груписале и зависиле у ј

неком степену друге; нема у Шему ни једностраности: љубав и гњијев у Шему су биле спојени и безгранични. Бјеше озбиљан, али упечатак произва^аше сувшне пријатан — радоваше се духом. Ако кажемо, да је владао самим собом, не смијемо заборавити Шегову осјетљивост, Шегово проливање суза; речемо ли да се није бринуо, нит бунио, као што учаше, да се не треба предавати особитом старању за сјутрашњи дан -—- не морамо напустити, да је Он туговао и с дубоком немирноћом по гдје-кад откривао душу своју ученицима; примјетимо ли, да је презирао опасности, сјетити се морамо, да не хтједе ићи у Галилеју, вато што Га Ирод тражаше, да Га убије; помислимо ли да се бојао страдања пануће нам на ум, како радо иђаше на страшну мученичку смрт; речемо ли, да је сазнавао Своју узвишеност, не смијемо заборавити, да је умивао ноге ученицима; помисламо ли, да се одликовао попустљивошћу, али видите како грозно осуЈјиваше Фарисеје, припишете ли Му надмашај пјесничког уображења — да, али оно се налази у хармонији с трезвеним расу^ивањем; потражимо ли у љубави руководеће начело, бићемо ближе истини, ма да и овдје има опасности у преувеличењу, ако друге особине оставимо у сјенци. Христова се љубав умјерава, ако се можемо тако «изразити, осјећањем правде. При таквом хармоничном јединству наравствених усавршавања, Христос — као што рече евангелист — .,гр'к\а не соткорн" шта.више и највећи непријатељи РБегови ни у чему Га не могаху обличити: реи же и старцм и сонл1х кеск иска\8 лжески= д^ктелсткд на 1ис8сд, ако да укјнзтх — н не окр'кта\8 (Мат. 26, 59. 60). Написао: Лазар Т. Перовић-Херцеговац.