Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 129

ГГрије неколпко година пукао је гром у ову од цркве претворену куку и у истој убио је етарјешину кућњег Ибрахим Пашића, кога су и волом звали, те због истога потомци му се | друкчије и „Волићима" зову. Од старе цркве Бјелице идући равном пољу Бјелајском сјеверу једно 50 корачаји одмакнуто у селу по е назначеном Бусија, подигле су послије окупације пл. Мис. Ирбијева п Џонстонова српску школу у једној од дрвета начпњеној згради, која је послије за капелу преграђена, у којој се на извјесне иразнике преко године и сад св. литурђија свршава. Уз ову капелу иодиже се сад дрвени звоник, са којега једно звоно побожни народ позива на св. богослужење. ж) Од Бјелаја југозападно находи се једно мало сеоце „Стјењани Мали" са 11 кућа и 124 душе све Срба православне вјере. 5. Са Вођеничком парохијом граничи са западне стране парохија Крњеушка. Ова парохија састоји се из села: Крњеуше (ово опет село дијели се на сеоца: Селиште, Тарбуџки До, Крњеушу и Зелиновац), Ластава, Врановине и Рисовца (малог и великог). Како сад тако и по организацији остаће саставни дијеловп ове парохије исти непромјењенп. Ова броји 248 кућа са 1997 душа. Старосједници су сви ове парохије сами Срби православни. Има досељеника из Лике, који су у 1879. год. насељени такође исте вјере као и старосједиоци, а има и римокатолика, каошто ће се п о ч поређивању села видити. а) Крњеуша село броји 81 кућу и 641 душу и то Срба православне вјере, међу којпма је убројено и 13 кућа из Лике по окупацији досељеника. У Крњеуши је сједнште дотичнога пароха, који станује у својој сопственој кући. б) Од Крњеуше пођавши сјеверу, пружа се село Рисовац са 53 куће и 496 душа Срба православне вјере. Међу овима нма 16 кућа из Лике у 1879. години досељених, који су иете вјере као и старосједиоци, а имају само 2 куће такођер нз Лике у 1879. год. насељене, које су римокатоличке вјере. У селу Рисовцу управо на сред парохпје Крњеушке између више поменута четири села, народ је још у 1888. купио један комад земље

оранице, те на истом у 1881. год. подигнута је једна зграда од дрвета, која за привремену парохијалну цркву служи. У 1891. г. парохијани су овдје једно звоно добили, које им још оевјештано није. У 1892. години овдје је трудом народа и заузимањем дотичног пароха отворена приватна српеко - православна вјероиеповједна школа, која због недовољпих материјалних средетава једва да ће моћи и на даље уздржати се. На поменутом земл>ишту парохијанп Крњеушки наумили су парохијалну цркву од камена подигнути, у коју су сврху већ и новце распорезали, од кога разреза покупљено је 1000 фор. а у цркви је било прво готових 96 фор.,те је свота од 1096 фор. послата у новчани завод у Сарајево. Од цркве пођавши сјеверу народ је ј лп 1869. год купио један комад земље оранице од 2 дана орања п на истом земљишту једну кућу дрвену за 125. дуката у злату (види о овом „Источник" св. I. за јануар 1892). Кућа је ова у вријеме устапка т. ј. 1875. год. изгорела а од земљишта црквсног, почем је иод најам дат, добива општина годишње по 6 форинти. Западно само преко пута прећи од цркве налази се стара црквина, на којој је неки Стефан Карановнћ кућу направио. Да је ово црква била евједочи нам некадашњи црквени олтар т. ј. у подруму види се и сад заокружен зид. Уз ову црквпну са сјеверне и западне стране види се још порушених зидова, ваљда од црквених кућа. Осим ове црквине западно пођавши налази се још једна зидпна коју такође црквнном зову. Зпд је од исте још и данас у висини до један метар очуван, у ком је још од старих времена а и до устанка служила се св. боженствена летурђцја у старом олтару, који се још добро види. У години 1892. уовом олтару нађен је камен, па ком је натпис ћирилицом написан био овај: „св Никола д маја". Овај је камен тадањи стражместар жандарског котара Петровачког г. Томленовић узео и, ваљда, у музеум послао. Око црквине ове находи се старинско гробље, у које се још и дан данас мртваци копају. в) Од цркве истоку на једно пола сата ода, пружа се село Ластве са 46 кућа и 325 душа,