Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 138

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

синедриона — ноћу; III.) у другој сједници сннедриона — у јутру; IV.) код Пилата -— први — пут; У). код Ирода, и VI). код Пилата — други пут. Све се ово збило у времену једне ноћи и једног за њом сљедећег дана. .Јудејским властима — синедриоиу, потребна је била формална тужба на Христа Спаситеља, тужба ма од кога, тужба на Шега, — као лажно законити изговор да Га ухвате и предаду суду. Такову тужбу да учини примио се аа новце подмићени издајник — тужитељ Јуда Искариотски. Издајник Господа јавио се у Гетсиманији да Га изда — са „слугама" свештеничким, од старешина и од књижевника (т. ј. с полицајским служитељима синедриона: 1 ) и са четом (т, ј. с одјелелењем римских војника, који су били дати од римског управитеља за уређење синедриона; чета је је исто, што и кохорта састављена обично од 500—600 људи; вјероватно да не бјеше у овај мах у потпуном броју; (Јов. ХУШ. 3, и 12). Ова свакако силна снјетина, која представљаше полицајске силе како синедрона, тако и римског прокуратора, дигла се иоћукроз спавајући град са божанственим Сужњем у дом преосвештеника Ане, једног од отпуштених првосвештеника, какових је тада, за епохе римске владавине, било много (усљед честе њихове промјене од римских власти) и који су били чланови синедриона, и користише се у опште врло видним и упливним положајем. 1) Мат. XXVI, 47; Марк. XIV, 43-, Јов.Х^Ш. 3. Лука јеванђелист говори још (ХХП, 52) о п ко ! коадл1ћ [((јжшкнм.л-к". Ово сјг били вјероватно војводе стражарских звања храма. Код л.ега се јединог говори, да су заједно са свјетпном дошли и архијереји. Под архијерејима можно је разумијевати чланове нрвосвештеничкпх породпца. Ови члацови такођер носише име архијереја.

I. Код првосвештеника Ане бијаше Христос Спаситељ подвргнут, тако рећи, предходном испиту прије но што ће се јавити на суд великог синедриона. Већ на овом претходном испиту показало се прво нарушавање законитог правосуђа, које се почињало код Јевреја испитивањем не самог оптуженика, него свједока, на што је Христос Спаситељ и упозорио, кад је одговорио на питање првосвештеника Ане о Шеговом учењу и ученицима. „Што питаш мене? Пптај оне, који су слушали, шта сам им говорио; ево они знаду шта сам ја говорио" (Јов. XVII I. 21). Ставившп се тим начином на земљиште законитог правосуђа, Христос Спаситељ учинио је Ану немоћним да продужи суд. Сазнавши законито захтјевање Оптуженога, Ана Га шаље Кајафи, официјалном заступнику и предсједнику синедрона. II. Овдје, међу тим, у дому Кајафе, не пазећи што је доцкаи у ноћ и наравно опет протпв закона, којп заповиједа, да се суд држи само дању (од пзласка до заласка сунчева), сабраше се преосветптеници и старјешине и књижевници (Мат. XXVI, 57, 59; Марк. XIV, 53, 55) или цио синедрион 2 ): 1) „првосвештеници" т. ј. не само они, који су били у дужности но и отпуштени; 2). „старјешине" т. ј. свјетовне народне војводе, представници породица н племена, који су свакако истраживали нека гра^анска дјела; 3). „књи2 ). Фаррар („Жизик И. Христа" Снб. 1885 г. ст. 407), оппсује сједницу код Кајафе сједницом не цјелог синедриона, но само једног дијела његовог „комитета". Али такова предпоставка противу ријечи правом називу овог ноћног скупа код Мат. XXVI. 59 „синедрионом" и уз то с додатком „цио" (то сгт/ебрсоу бХоу :), не говорећи већ тадањој судској пракси — да се ријешеља криминалних дијела у двије сједнице синедриона ријежавају. По Фаррару суд се над Ис. Христом свршио у једној сједници синедриона — у јутру.