Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 160

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

народу". Папа је писао оштро, смјело п одлучно. У то исто вријеме пспраћа он посланпцу и Светопуку, гђе вели, да позива св. Методија у Рим да га испита: да ли он тако вјерује и учи, као што је обећао апостолском пријестолу. Годпне 880. Методије путује по трећи пут у Рпм. Свети старац изађе пред папу Јована VIII. с лицем напаћеним и измученим непрестаном борбом за свету ствар, са смјелим погледом, у ком је горио свети огањ одушевљења и преданога слузкења Богу и истини, с отвореним и искреним говором, који је подразкавао силом дубоке вјере у праведност дјела, које је на се узео. Папа је одмах увидио, да тај човјек није „ш лјцл нгш", да он не тежи ни за влашћу, ни за самосталним госпоством у цркви, која му је повјерена, да је цпјељ свега његовога живота и рада спасење повјерене му Богом дјеце и обраћење њихово к правоме Богу. Папа је увидио, да тај смирени етарац, апостол Христов међу Славенима, не тежи да нанесе уштрба његовој влисти и његовим себцчним тежњама; а о његовој пстинској вјери увјерио ее папа тада, када је св. Методије пред сабором римскијех епископа исповједио православни Симвод вјере. Тада је Јован УШ. промијенпо своје мнпјење о дјелу св. Методија и измијенио своје осјећаје према њему. Отпустивши св. Методија с поштом и уважењем у Моравску, дозволи папа славенско богослужење и одобри славенско писмо. „Ми одобравамо, пише он Светопуку, славенска писмена, која је изумио некаквп филозоф Константин (с таквим очевидннм незнањем говори папа о св. Ћирилу!) којима се на доетојан начпн одаје хвала Богу, и заповиједамо, да се на том језику прослављају и проповиједају дјела Господа нашег Исуеа Хрпста зато, што нае наука св. Писма упућује, да пмамо не само на три, но и на свима језицима славити Бога. Зато ни најмање није противно правој вјерп и науци свршавати на том језику литургију, читати Еванђел>е и цио стари и нови Завјет, који је прекрасно преведен и протумачен, и све остале службе појати на том језику зато, што је тај исти Гоепод, Који је створио главна три језика: јеврејски, грчки и латински, — створио и све остаде језике на Своју славу и похвалу Папа дозвољавајући тако да се славенски језик употријебљује у црквеној служби, тај језик, који је прије годину дана био забрањен, ипак

нешто посумња у то и трже се натраг. А то се види пз његова писма, у ком он наетавља овако: „Заповиједамо, надаље, да би се у свјема црквама у твојој земљи, ради веће славе, Еванђеље најприје чнтало латински, а потом за вољу народу, који не разумије латинског језика, елавенски, као што. чини ми се, бива по некијем црквама. Но ако је теби угодно, и ако се то слаже с твојом жељом, — да слушаш литургију на латинском језику, то ми наређуј емо, да се за твоју љубав служи литургнја на латинском језику". Из пошљеднијех ријечп види се, да је папа ипак више претпоетављао и наметао латински језик, а славенски дозволио само за случај нужде и нерадо. И тако гонење, које су на св. Методија подигли њемачки епископи, у тој прилици не пође за руком. Но онп већ друго нешто смисдише. Они су гдедали да заваде св. Методија са Светопуком, а то су лахко постигли. Кнеза Светопука, који је био слаба карактера, неморалан, који је у Хришћанству живио као незнабожац, којп бјеше ограничен умом, св. Методије је често због тога корио и предбацивао му. А њемачки епископп попуштали су гнуснијем и нискијем похотама кнежевијем а на гријехе његове гледади еу кроз прете. Светопук се дакле могао прије сложити с њима, него са св. Методијем човјеком строгим, добродјетељним п праведним. Међу њемачким свештенством нашао се један препредени и лукави свештеник, ио пмену Впхпнг, који је био по ћуди Светопуку, — те он буде на молбу кнежеву од папе постављен за епискона њитранскога и пристављен св. Методију за помоЈчнпка. Но он није помагао њему него му је само сметао и шкодио светој ствари његовој. А то је и хтјело њемачко свештенство. Вихинг је чинио све, што се је могло у корист Нијемцима и нехотице уносио страшан неред у црквене послове. Нзегово несавјесно поступање толико је разгњевио св. Месодија, да га је предао анатеми а 880. године пожали се папи. Но папа, чувајућп своју властиту корист, не обрати никакве пажње на жадбу Методијеву. Он се ограничио само тиме, што је гледао да умири Методија разним похвалама и добрим жељама. Но и то бјеше њемачком свештенству мало. Њи хова намјера бјеше — да прогнају св. Методија и да е њим заједно сасвијем униште и истријебе славенско писмо и то велико дјело хришћанскога