Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 161

просвјећења Славена у духу православне цркве, за које се је неуморно старао св. Методије. Њемачко духовенство распрострло је по народу глас, да се на св. Методија јако л>ути византијски цар Василије: и да је он тобоже тако раздражен против св. Методија, да ће га усмртити, ако му се пружи прилика, да га ухвати. Све је то била несавјесна лаж. Св. Методије је у истину примио из Цариграда од императора писмо, у којем му је изразио само своју благонаклоност. То бијаше грамата, којом га цар позиваше к себи. Император Василије писао је Методију: „Човјече Божији јако сам те жел.ан видјети. Учинићеш добро дјело, ако се потрудиш те нам доћеш, да те још једном видим и примим твоју молитву". Године 881. оде св. Методије у Цариград, гдје је бно свечано примљен. Ту му изиђе у сусрет патријарх Фотије, онај иСти, који је њега и његова брата Ћирила испратио својијем благословом на проповјед Славенима, и који му је и овом приликом показао своју љубав и искрену симпатију. А тако се према њему понио и император Басидије. То је обрадовало и ободрпло св. Методија, који је наскоро послије тога похитао да се врне натраг у Моравску. Но мало по мало па се надвише црни облацп над његовом главом, над славенском црквом п над самима моравским Славенима. Св. Методије бивао је сваким даном слабији те је с тугом помпшљао, што ће бити послије његове смрти са дјелом просвјећења Славена. Но тврдо вјерујући то, да истина никад не умире, да се праведно и божанствено дјело не може истријебити и уништити никаквим људским лукавством, трудио се он усрдно и на даље на њивп славенске цркве. Предвпђајући нова искушења за Славене, а и конац свога живота, хитио је он да што боље утврди и укријепп своје свето п велико дјело. У ту сврху нужно је било, да се на славенски језик преведу и оне свештене књиге, које још нијесу биле преведене, а оне, које су већ преведене, да се умноже што већим бројем преписа. Те се он тим и занимао а помагаху му у том послу два ученика његова, свештеници — брзописци. Тај посао који је трајао шест мјесецп, брзо је напредовао. 26. октобра св. Методије сврши са ученицима својима свечану службу Божију и захвали Господу и св. великомученику Димитрију Солунском, кога су осо-

бито штовала св. браћа, што су с успјехом свршили свој посао. Пошљедне дјело св. Методија бијаше освећење храма св. Петра и Павла у Берну 29. јуна 884. године. Ученици св. Методија а и он сам, окружени непријатељпма, с великом су бојазни погледали у будућност. Они су виђели слабост и скору смрт свога љубљенога учитеља. У бризи о том, што ће бити послије његове смрти, и желећи знати његову пошљедну вољу, питаху они св. Методија: „Кога мислиш, оче и учитељу наш, да буде нлмјесником твоје столице послије тебе и продужитељем твојега учења?" Св. Методије указа прстом на Горазда. „Горазд је, рече св. Методпје, Моравац. Он је проповједник и добро зна латинске књиге. Нека буде над њиме воља Божија, и ваша љубав с њим као и моја!" На Цвијети 885. год. је св. Методије пошљеднп пут био у цркви и онако болан разговарао је са свој ом љубљеном, послушном паством, која је са сузнијем очима мотрила свога великога учитеља и са превеликом тугом слушала његову пошљедну ријеч: „Вазљубљена дјецо моја, говораше он, ви знате, како сј јако злобни јеретици; ви знате, како онн, изврћући ријеч Божију, настоје да ближње евоје напоје учењем лажним, нечистим; ви знате та срества која они употријебљују — убјеђење за незналице, окрутност за бојажљивз. Ја се уздам у вас и молим се за вас; молим вас, устрајте против тпјех срестава; надам се, да се ви, утврђени на камену апостолскога учења, на ком је основана и сама црква, неће те занијети убједљивошћу њиховијех ријечи; не саблазните се лажју, не уступајте пред страхом окрутности; сјетите се ријечи св. Писма: „Не оуконтиА ш оукнкн»1Л | и^т 1 т^.јо, д8ши ж* н! жог5кцих"&. оукнтн" (Мат. 10, 28). Ја говорим и претходим вам, и ви ћете тако бнти одговорни за гријех, о ком сте били предупријеђени. Ја више нијесам крив за вашу крв; ја нијесам ћутао због страха; ја сам свагда стајао на стражи, а сад говорнм вама, будите опрезни; чувајте срца ваша и браће ваше, на вас ће се ковати сплетке. Моји су дани избројани; послије моје смрти доћиће вам љути вуци, који ће гледати да саблазне народ; но ви пм се одуприте, будите тврди у вјери: то вам на срце меће св. апостол Павле кроз моја уста. Свемогући Бог Отац, и од Њега превјечно рођени Син, п св. Дух, који од Оца происходи, нека вас научи свакој истинн