Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 190

Б.-Х. ИСТОЧТШК

Св. 4 и 5

558 душа, међу којима има 9 кућа из Лике и Далмације по окуиацији насељених, те су ови, као и старосједиоци једне вјере. У Дрвару, покрај воде Дрваре има старинско гробље са великим плочама и крстовима, али нигдје и на ничем старинског никаква натписа наћи се не може. Више овога гробља на једном мало узвишеном, по врху равном, брежуљку сасјечена је једна од дрвета капела али изнутрица, цркви потребита, учињена нпје. в) Од Трнинића бријега, односно пароховог стана истоку за 1 4 сата хода долази се у село Шиповљане које има 79 кућа 499 душа. Међу овима находи се 10 кућа што из Лпке што пз Далмације досељених по окупацији, алп су п они вјере исте као п старосједиоци т. ј. српскоправославне. Од пароховог стана на источној странп за */ 2 сата хода т. ј. на граници ове парохије и Видова села (котара Гламочког) под старинекпм градом Висућем (види опширнпје Источник бр. 4. 1888. год.) у поменутом селу Шиповљанима на мјеету за које се прпповиједа да је старпнски манастир био уз воду Унац, подигнута је једна од дрвета капела споља и изнутра набачена, тако да изгледа, као да је зидана. Она је без олтара дугачка 8 1 3 а шпрока 5 1 . 2 метара, висока је пак 2 Ј / а метра. Још и сад овдје на једној плочи види се натпис који се прочитати неможе нити се простим папиром скинути може. Пошљедње поменуте три парохпје т. ј. Басташка, Горњо-Врточка и Трнинића бријега

заједно зову се Унац, а бпће због тога што све трп управо по средпни пресијеца, вода пстога имена, Унац, који увире као што сам већ напоменуо у Уну код манастпра Рмња. Из Унца односно из парохије Трнинића бријега преко планине Дрвљивице пак онда преко села Колунића и то све сјеверу долази се за 3 сата у Петровац, од кога је преко поменутог села до на врх планине Црвљивпце цеста (пут) у прошлој годпни учиљена, те се је надатп да ће се ова што прпје преко Унца и Грахова са Далмацијом саетавити што је народу овдашњем одвећ нужно. Ово је врло кратак и летимичан преглед овог протопрезвитерата, у колико се тиче његовпх старина. И ово што је казано, већим се дијелом оснива на народном предању. Траднцији народној може се вјеровати у неколико за богомоље, јер се на тим мјеетима од памтивијека скупљали зборовп и служена св. служба божија. Данашњи остатци осталпх старина, увјеравају те о својој великој старости и опомињу те на прошлост Крајине. Многе од ових старина, кад би се стручно истражпле, послужиле би у многоме псторији ових крајева. По статистицн државној од 1885. год. у котару Петровачком има: 18247 православних, 4997 мухамеданаца, 503 римокатолика и 2 ине вјере. Сад православнпх односно у 1892. год. има 21734. У Петровцу , новембра 1893. Надзиратељ протопрезв. К. Новаковић, иарох.

РАЗНО.

Триста годишњи спомен спалења моштију светог Саве. Једни наши историчари тврде и доказују да је 27. априла ове године навршило се равно 300 година од дана спалења моштију светог Саве, јер веле да је тијело св. Саве спаљено 1594. године, а други опет кажу да се 300 годпна навршује 27. априла идуће године, јер тврде да је спалење извршено 1595. године. И усљед тога тристо-годишњи спомен није свуда ове године прослављен.

Ново стање мирског православног свештенства у Румунији. Прошле 1893. годнне, 29. маја, обнародован је и краљевским указом потврђен нови положај мирског свештенства у краљевини Румунији. Од 1. априла 1894. г. ступа у живот то ново стање, и одмјењује стари, бесправнп положај свештенства, за који је црквена власт више пута молила код владе да се то стање измИјени и поправи. И сада, усљед молбе евијех (16) румунскпх јерарха, влада је румунска обра-