Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 205

ужину, гдје се не пије толико спиритуозна ппћа, већ мало кафе и нешто укувана воћа, што не шкоди ни здрављу а ни џеиу. Гозба послије крштеља завршује се око 4 или 5 сати послије подне. Све је здраво, тријезно, пристојно, родил.а расположена, дјетенце сиса из ње здраву храну. Богаташа и интелигентна човјека стоји крштење неколико форината, а се.вака — неколико десетцца. Зар је то паметно? -—■ А да како ? Обичај! — Ну било је обичај и у Сједињенијем државама у Америци, да је изабрани предсједник реиублике давао богату гозбу, разумије се, са разнмјем>пићем и вином. Поитљедњи предсједник, а особито његова жена, бијаху чланови друштва трјезноће. Они сиремише богату гозбу но мјесто бутиља с внном и шампањцем, поређани бнјаху по столу бокали с водом. И прву здравицу наздрави иредсједник с чашом воде и све остале здравнце исто су тако иаздрављене нпстом водом! — То није измшн.љотиња, но мн не ћемо бити тако строги. Ми смо госгољубиви, јер смо Срби. Желимо само, да буде све достојанствено и прнстојио. Кад се укоријени пчеларство, наш ће народ научити се кувати медицу (иедовину), вишњевину, малиновину итд. Почетак је већ учињен у некијем крајевима, особито сад како је впно скупо а и нема га, јер жилождер поједе све винограде; а и ракија се слабо произвађа; сви ће бити задовољни са скромном гозбом, протиалиће се, норазговорпће се и разићнће се кућама. Исто је тако неугодна ппјанка на свадбама, гдје се збивају разне непристојности и неумјесне гаале. Много је боља умјерена гозба и трјезноћа. Свирка и играње није овдје излишна, као и у образованом лруштву, но не смије бити оно, што често бива:

незнабошка безобразна бука, скаредне пјесме, а често и тучњаве. Треба избјегавати све оно. што понижава нашу вјеру наше хришћанско достојанство. „Тако је било код нас, тако и треба да буде", рећи ће когод. Није било прнје друкчије л сад друкчије с тога, што се вријеме промијенило и људи се, научени пскуством, опаметили. Читамо у књигама кад се је год. 1511. војвода Угрих Виртембершки женио са баварском принцезом Сивилом, онда су за позваних 7000 гостију заклали 736 волова, 1800 телади, отворено је било 6000 буради воћа и из два студенца текло је дан и ноћ потоком црно и бијело вино. Можемо себи преставити апетит тијех 7000 гостију, кад је требало толико месо на осам дана прије приготовљаватп. Тако је било, но може ли се данас наћи у Њемачкој такав безумник, који би хтио подражавати томе? Дакле, све оно, што је било, није било бага паметно, а гато је главно, није било хригаћански? Зар је паметно, зар је хришћански присилити сина да служи Јевреја пет година за пиће, потрошено код крштења троје дјеце? А то је истинит случај, који се догодио прије неколико година у мојој парохији! Ето, и у таком нашем неразумном гостољубљу надкриљују нас иноплеменици: ми се трудимо, а опн се користе трудом нашијех руку. Мн пијемо, а код њих влада узорна трјезноћа. Ми бадавадишемо, а они нас са задовољством гледајV, као какав предмет своје забаве. Нагае куће пропадају, а они граде велељепне палаче нагаом муком и нагаом неразумношћу. „ Све ми је слободно, али није свв на корист " пише св. апостол Павле у I. посланици Коринћанима (6, 12). Док још нема закона против пијанства, свакоме је слободно да пијанчује,