Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 253

д) брачно извијешЛв т . ј. свједоџбу надлежвгог пароха, да је брачии испит извршен, огласи свршени, и да браку брачника нема никакве сметње, нн са стране цркве нити са стране државе, — од свијех особп, који нијесу из Јћегове парохије; е) иисмено разрјеугење надлежне духовне или свјетовне власти у случају, да је намјереном браку каква сметња на путу стала, па је иста горњим ранрјешењем уклошепа. Ову исправу мора свештеник н од својпх парохијана тражнти. ж)- писмени длагослов еппскоич дијецезана од свршених богослоиа, ако се исги мисле када рукополагати. Без односних горепоменутих нсправа не смије се вјенчање свршитп; а по вјенчап.у морају се нсте чувати код пароха, који је вјенчање сврпшо, јер је он једпнн за нсто и одговораи. 1Л7". О вјенчању. 1. Пошто су сви услови за склапање брака испуњенп, морају се брачници, ако њихову браку нема никакве сметње, илн је иста разрјешењем надлежне власти уклоњена, прије него приступе к светој тајни брака, исиовједити и иричестити, ц Т о свака страна код свога пароха. Исповијед ова и причешће мора се извршити 2 — 3 дана прије вјенчања, наравно пошто су се брачници ваљано за то спремили, постом и молитвом. 2. Вјенчање се мора свршпти у парохијама, У којима постоје цркве или Иелије, само у цркви односно ћелпји, у нзванредним случајевнма дозволом епископа дијецезана и изван цркве односно ћелије. Исто то вал.а и за парохије које немају своје цркве нити Нелије^ ал су због близине додијељене другој којој цркви или Иглији. У осталим иак парохијама, које нити пмају своје цркве нити ћелнје, нити су другој којој цркви ил' ћелији додијељене, даће епископ дијецазан на приједлог окружног протопресвитера паросима општениту дозволу, да могу и по домовима вјенчавати, док се храмови Божји свуда не подигну. 3. Свршавало се вјенчање у црквн или ћелији, или другом ком прикладном мора се свршити увијек ирије иодне, и то ако се литурђија служи, иослије литаурђије, а само у случају велике нужде између јутрење и лнтур^ије. Вјенчавање послије иодне или у вече забрањује се свештенству иод иријетњом најстрожије црквене казне. 4. Исто тако ваља свештеници да се чувају, те без дозволе епископа дијецезана не вјенчавају бракова У дане, у. које је црква забранила вјенчавање. Ти су дани: а. од 14. новембра до 6. јануара т. ј. од божићњих поклада до празника Богојављења; — четрнаестога новембра (на покладе) може се још вјенчавати, а шестога јануара (иа Богојављење) не може. б. од месупусне недјеље до недјел>е Томине ; — на месупусну недјељу може се још вјепчаватн, исто тако п на Томину. в. од недјеље свијех светих до 29 јуна т . ј. од прве недјеље по Духовима до I I е= трова дне, — у недјељу свијех светих може се вјенчавати, исто тако и на Петров дан.