Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 254

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

г) од 1 до 15. августа т. ј. од поклада па до празника успенија Богородице; —■ првог се августа не може, петнаестога (на празнпк Успенија) може вјенчаватп. д) дне 29 августа т . ј. на празник усјечења часне главе светога н славнога прока Јована. е) дне 14. сешаембра т. ј . на Крстов дан; на посљетку: ж) сриједом ттком прзко чнтаве године забран.ено је вјенчаватве. 5 Вјенчан>е се мора спршпти јавнд у ■арисуству 2 тунољетна, уасна и поштена свједока (в)енчана кума), пред којима морају брачници исказати своју слободну вољу и пристајање на брак. Бракови, у којима се добпло разрјешење епископа дијецезана од какве црквено-правне брачне сметње, морају се У тишини, без свакога иировања и клоиота, и само у ирисуству кумова благословити. Свједоци и брачннци, а тако нсто и оотали сватови, морају бпти прп вјеичању тријезни и при тштуној свијести , иначе се не смије приступитн к вјенчању. Свештеннк и свједоци ваља нарочнто на то да пазе, да воља брачника буде слободна, озбиљна и истинита, бсз страха и силе, без битне самообмане и иријеваре. Примјети ли ствештеник, да се брачници немају воље узети, ал' да то не смију јавно у цркви да кажу; не смпје нх вјенчати, н мора одмах о том епискипа дијецезана извијестити, наведавнш уједно и разлог, за што није свршио вјенчања. 6. Бракови се морају благосиљати ™ ироиису, који је у требншу наведен , ц то: један за другим, а не више њих заједно. Првобрачнпци се имају благословитп онако како је за првобрачнике, другобрачници, како је за другобрачнике прописано. Ако је једна страна првобрачна, а друга другобрачна, мора се пропис за првобрачнике употрпјебити. Вијенци се мећу и првобрачнпцпма и другобрачницима, а тако исто и прстење. По свршетку вјенчања мора свештеник пред лицем цркве иоучитм брачнте хришЛанском иоуком о браку. У тој поуци ваља, осим горе већ истакнутога, нагласнтп да је темељ њиховој брачној вези и жпвоту рађан.е и васппгавање дјеце у страху Божијему, у светој вјери православној н свакој врлпни — људској и хрптнћанској ; да је брак установио сам Бог зарад узајамнога потпомагања, вјерности и љубави у срећи п несрећи земаљскога живота људскога; муж нека љубн жену као сал1 себе, а жена да буде мужу вјерна, привржена п одана; п пошто је брак по рнјечи св. апостола Павла слика и прилика свете везе Хрпста Спаситеља с његовом црквом, то је нужно да се браппи друговп у жпвоту своме тако часно н поштено владају да се потпуно сачувају од сваке прилике и свакога повода, којим би једно с другом изазвати могло макар п иајмању сумњу супрушке вјерностп и оданости. У иогледу брачних слава и иирова , ваља свештеппцп својски на срце да метну брачннцима и њиховим старјеип нама, а тако исто и свјема другпм сватовима, да се чувају раскалашних игара, пијанчења и у опште неразборитога расипања свог ркваво стеченога иметка. Грјехота је, тропшти своје у незнан благо, код толиких још неподмнрених општих потреба цркве и народне школе своје, које се као нз мртвих дижу и споро — врло споро — с нужним намјештајем и украсом снабдијевају .