Босанско-Херцеговачки Источник

I

Св. '7 жестоко су их мучпли, сви су их мрзили. Но ипак, без обзира на нерасположење Хригаћапа према Јудејима, морамо се дивити њиховој љубави према изучавању слова Божијег, њиховој издржљивости, њиховој једнодушности и браству, којим они савлађују силне пароде. Кад су Јевреје њљачкалн, мучили и гонили, они су се селили у туђе крајеве подерани, голи и боси, али су носили са собом своје књиге, као светињу, као најдрагоцјеније благо. Јевреју је закои свет и обвезан. Субота је њему прави дан одмора и иобожности, кад оставља иа страну све свјетске послове, цио се дан посвећује Богу н заједничком читању његовог св. закоиа. Шта бп било, љубезна браћо, кад би тако било и код нас? Што, кад би се ми обвезали строгим законом, који зах тијева од свакога — да неизоставио буде писмен, да свето чува празнике, одлажућн на страиу „сваку свјетску брнгу" н прнбављајући храиу нашој бесмртној дупш богослужењем у цркви, читањем св. Писма, и других корисних и поучних књига? Какав би диван живот био ме^у нама, какво бн било код нас добро, кад би нам било са свијем страио: пијанство, лумповање, картање, сва^е, тучњаве, скаредне ријечи, завпст, злоба, развратносг, п кад би свп ми бпли испуњени Божијнм рпјечима о браству, о иск ]Уеној љубави, кад би мп знали молнтве, као што сваки Јенрејчпћ зна своје модптве и њихов смисао, кад бп свн ми жпвјелп по ријечима св. апостола ГГавла: „ говореЛи међу собом у псалмима и иојању и пјесмама духовпијем, пјевајуИи и прииијевајуЛи у срцима својијем Господу " (Еф. 5, 19 и Кол. 3, 16), проводећи доконо вријеме, дакле, „?/ иојању и пјесмама духовнијем ", мјесто љеичарења и сваке непрпстојиости^... Онда би „свјет-

Отр. 257 лост наша свијетлила пред људима" и не би било код нас непослушне дјеце, распуштене младежи, неморалнијех, злобнијех пакосника, крадљиваца и лихвара, пијаница и преступника, не би било код нас ни робије ни казнионе, препирке рјешавале би се мирно, али праведно; мир Божији, „ коуи превазилази сваки ум ", царовао би у наитем животу, распростирући свуда срећу, мир и задовољсгво. Тако је и било код првијех Хришћана. Вјера и наука била ]е код њих вшпе свега. Ако је Јевреј илп незнабожац зажелио да ступи у цркву Хрисгову, кијесу га тако брзо примали. Он је морао да зна, каква је наука Христа Спаситеља, у чему је она више учења Јевреја, а да и не говоримо о незнабогацима. За кргатење морао се добро епремити, одрећи се све јеврејске гордости, и незнабогаког сујеврјерја. Бисокоучени људи, који су огрезли у тјелесиијем страсгнма, не познавајући никакве духовне насладе, кад узму у руке јеванђеље илп иосланице св. апостола, промпјеншпе начпн живота, почеше тражпти истину и нађоше је у хришћанској цркви п хршпћанском жнвоту. Читајућн исповјед велшсога учптеља западне цркве блаж. Августпна, који се родпо у IV в. од незнабошца — оца а матере хрпшћапке, по пмену Монике, ми видимо борбу сујетнога свијета са безсмр гнпјем духом. Човјек уман, познат као првн говориик и учитељ говорннштва, којн је служпо једиио својим тјелесним страстнма, спн пезпабогаца, коме ипје било нигата свето и нгапта грјегано, у најбол.ем цвјету својих годпна и славе, наједанпут се одриче свега, гато је прије бпло цпљем његова жпвота, одбацује сву гордост, све нагоне грјешнога тпјела. СЈедећп под смоквом, Ав^устпн је лио горке сузе, желећи постати хрпшћапином

В.-Х. МСТОЧНИК