Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Стр. 259

истинама и удостојише се тајанствене купке св. крштења. Није могуће описати њихове радости, кад се прибдижавао дан велмке суботе, и оне ноћи између суботе и свијетлога Васкресења, крстио ихје св. епископ Амвросије. Авјустии пшпе о себи да је од духовне сладости, коју је окусио у св. крштењу, био цијелога живота свога сит. Прожививши неколико мјесеци у Милану, зажели Августин да се с матером и сином, и братом и другом Еводијем поврати у Африку, да живи мирно у мјесту ро^ења у Тагасту на славу Божију, и на своје и својих земљака спасење. Најире одоше у Рим, а отуда у луку Остију, гдје су наумили укрцати се у лаЈју. Једаниут у Остији Моника са сином својим, стојећи ,код прозора и упријевши очи своје у прекрасни врт, што је пред њима лежао, баци духовне погледе у тајанствену област вјечности, у мјесто мирно, у мјесто мирисно, гдје допире свјетлост лица Божија. Предметом њезмна размишљања и бесједе са рођенијем сином било је васкресење мртвијех и њихово погребење. „0, сине мој!" рече она, „на овом свијету нема вшие за мене нпшта угодна! Шта ја сад овдје требам? Нада, у којој сам живјела, исиунила се. Једина она држала ме овдје. Желила сач. да тебе видим Хришћанином, иа да умрем. И Бог мој услишао је моју грјешну молитву. Ти си ступио у његову службу и сад си слободан од веза овога свијета. Па шта још имам ја овдје тражити?" Тако је говорила св. Моника, у дубокој љубави својој бринући се за просвјету не само сина свога, него уједно и његовпјех другова, као да су и они сви бшш њезина дјеца. Петога дана послије тијох рпјечп разболи се она. Оолест је била на смрт. Августип је слушао њене миле рпјечи и не могаше утјешити се. Опраштајући

се пред смрт своју са блискијем рођацима и знанцима, св. Моника, кад је запиташе гдје жели да је саране, одговори: „сараните ме гдје хоћете, и не брините се за тијело моје, за једно вас само молим, не заборавите ме пред олтаром Господњим, гдје били да били". Блажена Моника умре у 56. год. старости своје. Августин јој заклопи очи, а Адеодат заплака. Еводије узе гусле и запјева псалам 100-ти: „ МилостипЈЈавду ијееам; тебе, Господе, славим. Размишљам о иушу иравом, кад би год дошао к мени, ходим у беЗизлености срца својега у дому свом " и т. д. Сви плакаху, но А лгустип није могао. Нзему се чињаше да је то уврједа оплакивати такав блажен свршетак свете Хришћанке. Само за онима треба плакати, за којима је послије грјешног жпвота нужна жалост. Но тако говорише »уста, а иначе говораше срце. И над гробом њезинијем није он плакао, него се молио Богу да му излијечи његово боно срце. Ноћу је натапао сузама свој кревет. Он је плакао због свог незнабошког живота и за оном, која му даде нови хришћански живот, за њезинијем трудпма и под шзима. Ми споменусмо живот блажепог Августнва и његове матере у цијељи, да дадемо свима матерама живи образац матере — учитељице, која је ставила за задаћу живота свога да обучава сииа п да му уцијепп у срце његово света благородна чувства. Не може се порећи, да је и у српском пароду бпло и има увијек сличнпјех светпјех матера — учитељица, много подвижнпка у просвјећпвању народа свјетлошћу Хрнстове истпне. Узмимо само „Србљак" и књигу „Животи светих угодница п угодника Божијих" па ћемо наћи не само многе угодннке п угоднпце пе само од српског рода и племена већ п