Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 272

В.-Х. ИСТОЧНИК

/ Св. 7

дијелили и мјестом" и језиком, и обичајима: на сабору је оно било сакупљено пз цијелога свијета у једно. Сложно свједочанство свију пастира показало је, како су разумијевали и тумачили догмате вјере сами апостоли, а да је учење Аријево ново, апостолском учењу протпвно. По том Символ вјере, који је састављен на том сабору. јесте васељенски, вјерни проповједник учења апостолског, православног, које је, као гато вели Атанасије велики, вјера Цркве и предање Оцева, а учење Аријево страно црквеној вјери. На никејском првом сабору, између осталога ријешено је п питање о времену светковања св. Пасхе. Прије тога Хришћапи нијесуу једно те исто врнјеме светковали св. Пасху: на истоку су започињали светковање о пуном мјесецу првог прољетног мјесеца, ма у који седмични дан оно

пало, почем на западу — у прву недјељу иза пуног мјесеца. Хришћански цареви и пастири и свп потоњи правоелавни сабори ослањали су се на важност првог васељенског сабора и на њ се позивали као на свједока не само у предметпма вјере, но и у предметпма црквеног благочинпја. Судећн по уважењу и пијетету, који је у сва времена хришћанска, васељенска црква одавала првом ваеељенском никејском сабору, могуће је предпоставити, да је успомену св. отаца тога сабора установила црква у седму седмицу посдије Пасхе одмах иза тога сабора. Кад је сабор свршен, цар Константин је свечано благодарио Богу на сретан свршетак тако великог дјела 1 ). Превео: Л. Б. г ) Евсевије о животу Константина вел. књ. Ш, гл, 6.

ИЗ КЊИГЕ „ПРИМЈЕРИ БЛАГОЧЕСТИЈА".

Молитва праведника, Једном на острову Ципру не бијаше за дуго кише тако, да се све растиње — биље осушпло, и томе предјелу и мјеету пријетпјаше глад. Епископ са свегатенетвом скупи народ у цркву и одсЛужи св. литурђију, молећи Бога да им даде кише. На једанпут у еред нојања чује он глас с неба : „Ајде на та и та градска врата па замоли ирвог човјека, кога сретнеш, да се он помоли за кишу. Молитва његова бпће услишана". Епископ послнје св. службе, пође из цркве са свештенством и народом градским вратима, и сједавши ту чекаху. На један пут на врата уђе старац — етиоп са бременом дрва на леђима, што је понио да прода у граду. Угледавпга старац епископа са свештенством и народом, збаци са себе бреме дрв?, па приступи еппекопу поклонивши се, и заигате од њега благослов. Али епискон и сам поклони се старцу до земље и рече му: „Старче, помоли се заједно са мном, да се Господ Бог смилује и погааље нам кише". Сиромашни старац се тако зачуди, да немогаше ништа одговорити епископу. Но кад сав народ наскочи молити га, да се помоли, он онда рече: „Ја оам грјешнпк, како ћу се ја молити за људе" ? Епнскоп пак настојаваше и принуди га на то. Тек гато је старац пао на кољена

п подигао руке к небу, навуче се облпк п пл>усне кигаа. Кад доврши се молитву, епископ рече старцу: „За љубав према ближњпма и за. опгату корист, кажи нам на којп начин проводиш свој живот, да би и ми могли поћи по твоме нримјеру". „Нек ми опрости Господ, — одговори смирени етарац, — ја сам се родио за то да жпвим од труда. Сваку ноћ ја излазим пз града, па насијечем бреме дрва те продајем, и тако зарађујем себи дневну храну. Ја немам никога од рода, па ни своје куће, а спавам под ведрим небом крај цркве. Када је студен или пада киша, онда ја не једем но читав дан или два дана. Кад немам посла, онда проводим вријеме у молитвп. Епископ, евештенство и народ, захвале Богу, гато им је послао такав душе спасавајући примјер. „Ти си доказао на себи истину оних ријечи које се налазе у св. Писму — рекну они — и које гласе: „ Ја сам догаљак (странац) на земљи". Од тада епископ узме себи старца н даде му ћелију, у којој је он проживио мирно све до саме своје смрти у молптви и посту. Одбрана слабих. Кесаријски поглавица и царски рођак Евсевије хтједе силом узети и удати младу и бо гату удовнцу Вестијану, за свога љубимца, коју је за дуго, али без успјеха искао и просио.