Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 304

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

да потропш, него и богати, а то је браћо гријех. То, не иште од нае, ни Бог, ни наш светитељ. Какво је то добро кажите ми, што у цијелој години зарадимо, на то да потропшмо за један дан? — Жалосно браћо! Но и вама је дужност браћо граћани и богаташи да ви примјер дате сељанима н сиромасима, да се прођу толикијех трошкова.

И, ако будемо у добродјетељи провели дан крсне славе, чинећи — као што рекох дјела милости, наш ће се светитељ молити Богу за нас, за кога би Србин и своју душу испустио. .. А, Бог ће нас благословпти евојом св. деснидом: Амин. Фоча. на Аранђелов-дан 1893. год. Мар. С. Псшовић, учитељ и ђакон.

ЈЕСУ ЛИ НАМ КОРИСНЕ ЧИТАОНИЦЕ ?

III. писш уреднику Возљубљени у Христу брате! Мислио сам више пута да ти о горњему пишем, — те ево сада хоћу да коју проговорим. Зиам, да п ти срдачпо желиш напредак свог милога —- српскога рода; а још више, да те весели какав мио глас у погледу просвјетном и напредном. Иа кад је тако, држим, да ће те у неколико задовољити и ово моје скромно ппсмо, са горњим насловом? . . . Чгшаоиица , то је корисна установа. Што самац не може учинити, то учине више њих. Тако и то: Један човјек није у стању, да набави сваку књнгу и сваки књпжевни лист; јер — прије свега пе допуштају слаба материјална стања; а кад се скупе више њпх, то да Богме лакше иде! Сви напредин народи љубе књигу, а чим љубе књигу, одмах, тим помажу и своју књижевност. А, гдје књижевност цвнјета, тамо и народ напредује . . . Путевођа у дапашњем свијету јесте наука. Ко има науке, ко се њоме дичи тај је срећан и напредан; а ко нема на- ' уке, тај пада, до просте животиње. Кад наука свијетом влада, кад наука чннп чуда у свијету и кад се за науку стаР а ју много и много нанреднпји народи !

„Б .-Х. Источника". од нас Срба у Босни Херцеговини, то је — наравски потребније за наш српски народ, да даном пршшком — тгрчи пута просвјети. Да већ једном стане за врат црној кути — незнању . . . До скора Србин, био је у таквим приликама, да није могао бригу водити о проевјети; јер је морао чувати себе и живот свој,; морао је чувати име и вјеру, те и до данас — хвала промислу Божпјем! оста чпст и неокаљан у погледу пмена српскога, И, послпје толико и толико небројенијех мука и невоља, ево опет Србина жива .. Ево га гдје пружа братску руку својој једнокрвној браћн — у знак измирења . . , И, ступа у просвјетнп живот. Љубн срцем и душом златну науку! И, поред све те и толике вол>е, опет наш народ заостао је у просвјети; јер до скора * — као што рекох, није се могао образовати пошто није имао великијех просвјетнпјех школа и завода. Ме1ју нама доста је дичне и вриједне српске омладпне, који су тек могли похађатп неколика основна разреда, а више не. Видимо, да онп уздишу за науком! Многи кори и онај дан, кад се рбдпо, кад није научен постао ... — Па како ћемо ми доскочити томе; како ћемо створити