Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 305

од те днчне омладине ваљане и напредне људе? Како ћемо с њихових очију убрисати сузе жалоснице? А, чим су сузе на очима нше браће и сннова, то су поготову и на нашим очима.. .— Шта да радимо, да им у иеколико притечемо у помоћ?? Ја велим: Дужгш смо да иорадимо око тога, да се могу подизати читаонице у свијем нашијем мјестима! Пошто већи дио наше омладине нема веке образованпстн, то би оснивањем читаонпца наша мила младеж добила начина да чита и проучава разна књижевна дјела — прије свега српска, па и која су корисна преведена странпјех народа дјела. Чим би до тога дошли, одмах би и наша књнжевност коракнула у нашем народу. Књижевници би се трудилц да боље н боље израђују своја дјела. И док сав натп народ не обгрли књигу, дотле ћемо ми рамати у сваком пог-леду. ТТТта ке нам благо и имање, каД га неби у мјели на добро у потријебити?! А и наш народ вели: „Воље је умјети, него имати". Кад се народу омили књига, омилиће му се и сваки нанредак. Књигом се трње и корон чуиа, а на мјесто тога ружнце нптоме цвјетају. Чптањем корисиијех књига и листова омладина ће напредовати како у моралиом, тако и у материјалном погледу. Наука је свјетлило, које обасјава сву земљу; које грије људима дуиту и срце! Оснивајућп читаонице, створпдц бп од наше омладине, вриједне и дичне карактере. С/гворилп би свпјесие гра^ане, који би билп од корнсти и народу и држави. Ко год жели напредак једпог народа, одобриће ми, што говорим; а ко не жели

срећу народну, тај је нп сам нема, а на такзог нијесу овп ретци упућени. Да бн се остварила ова мисао о подизању читаоница, то смо позванп свп да на томе радимо и од Ннсоке Земал.ске Владе одобрења за то тражнмо и добпјемо. А Впсока Влада радо ће нам изаћи на сусрет н одобрити све оно, што иде на корист и просвјету нашег народа у овнм земљама. Свештенство је дужно н треба да у споразуму са својнм општпнама на остварењу тога живо поради. Наш је народ усталац у раду, па треба да је усталац и у овоме погледу, гдје се жели и ради, да се тнто више знањем обогатимо. , БраЛо свештеници! Колнко можете радите, те казујте народу нашем пут у живот. А пут у живот води света наука. Кад се наша омладина будс просвпјетнла знањем и корисном науком, тада ће нам народ бољу пјесму запјевати; а мјесто суза жалосница, на нашим очпма засјаће сузе радости На нама је велика одговорност; алп велико нам је п звање, — од нас народ очекује помоћ ... Ово писмо написах, не само да буде ! црно на бнјелу, иего желим да се п у обзир узме. А пошто је наппсано једиио за срећу паше узданице, мислим да иеће и опо остати глас вапијућег у пустињи. Рекох, да и други рекну! ГГрими поздрав! Твој у Христу брат: I Фоча, 1894. год. Мар. С. Поповић, учитељ и ђакон.