Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 307

Но као да бп ја овим далеко отшпао. Уочи Петрова дне уберу чобани рачвасг штап; нацијепају доста п изломе на сптно дрва, идп прућа. То пруће слажу у ону рачву, као какав свежањ; стегну га, па кад буде иза акшама, запале то пруће са оба краја и обносе ту буктињу, коју зову — п свијетњак и . око торова. Један чобанин пође на једну страну и носи запа.хен свијетњак, а тако исто други чобанин на другу етрану. Тако обпђу трп пута око тора, а кад се еретају, да ли шта зборе — не знам, као год што ни они не знају: зашто те свијетњаке обноее око тора. Они кажу: „Таки је обичај од старина" ! или: „То је од старпна остало"! Но свакако ће бити ради здравља и напретка стоке и због звјерадп, особито — вукова. Тако свак обносп око свога тора по два свијетњака и то по три пута; па како је сила Божпја у пољу и при брду колпба, то је особито чудноват призор, кад се толике сплне ватре запале п стану се мотљати и укрштати пољем. Слободно могу рећп, да ме је то први пут изненадило и задивило, јер мигаљах да пзгорје* цијело поље, брда и куће'; а особито кад стаде блека стоке, а врева чељади. Но послије је већа ватра, кад побацају евијетњаке, и навале бремена прућа п грања, те се око ватре играју и туркају. Ово је нрави стари обичај народни — држе га и православни и мухамеданцп. Описује га и г. П. Иванчевић у „Бос. Вили" од год. 1890., те велн да постојп у Крајини;-а неимар Васо Бијелић из Крушевица (котар требињски), који овдје ради, гледајући овај призор рече ми, да

и у њих постоји и да онако ватру обносе око торова. Но г. Лука Грђа, који је описао „Гацко са етаринама и обичајима народним" у „Б. Вили", год. 1888. (у 4, б, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 18 6 Г .) спомиње п горње обњЈаје, па као г ро(је л ни Гачанин и чудновато ми ]е да гријеши п потоњи преноси на „Јован-дан" мјесто „Петрова днс". У осталом ја ћу се на њ осврнутп другом прнликом, а сада још једну да додам томе обичају. Ове годнне свак по обичају запалпо свијетњак, а два брата — Бошко и Ђурица Старовпћ, чије су колибе и тор пепод Кекићеве појате у пољу, не хтједоше да пале — држећп то за беспослицу. То гледала њихова дјеца, па тг бпло жао. Сјутра — на Петров дан отпшли сви јптгш, па п од Старовића, а дјеца сама остала у колиби. У то ће Бошков спн — дијете од 2—3 године рећи: „Свак је синоћ ватру палио, а ми нијеемо; хајдемо сада" !. .. Дијете докопа угарак и — запалп колибу. Иза осам сати стаде граја : ватра, ватра! И збиља: дпм се впје, а пламен лиже. ЈБудп скочили, да гасе, но бадјава — двије колибе изгорјеше: Старовпћа и Кекића. Особито је било занимиво гледати стару роду — окаменила се у врх стога (пласта) еијена на гнијезду више три тпћа, а бленуда у ватру нрама себи, па се и не плаши људи. Помислио сам: што је мати; али и — народнп обичај. Еако лп се грозно свети, ко га презпре! Спгурно ће другн пут Старовићи обносити свијетњаке око свога тора ! У Гацку , јула 1894. Ст. Р. Делић.

СРПСКИ НАРОДНИ ОБИЧАЈ. Уочи Петрова дне*).

■) очи Петиоћа дне дјеца у Бос. Крајинп начине „машалу" (лплу), а праве је од трешњове или брезове коре. На мјестима правп се' и од јеловнне, боровине или смрчевине. Она- се нравп н. пр. од брезове или трешњове коре овако: „Нагулн се много коре, на се онда иста наниже на подугачак п подебео кочић и то на 1 3 кочића, онда ее још с чим причврсти као канафом, ликом, а неки усучу мале гужвице, те с њдма причврсте. — Ако се „машала" нрави од јеловине, смрчевине плп боровпне, то се онда *) Овај чланак налази се у уредништву одавно

нацијепа луча од поменутог дрвећа (ког веи у овом или оном крају вшпе има), те нацијепани луч сложи се у мали снопић, а исти сс снопић увеже гужвама и онда натакне ее на колац. Пошто се у вече благо (марва) сјавц у тор, то онда дјеца узму „машалу", те је запале, па са запаљеном трче око тора у наоколо. По три пута протрче око тора, а сваки пут на еиаком углу од тора груну са свом снагом у тор. Кад су око тора протрчали, онда ти се натисну кући, па код куће поћерају станарицу (ону од ж^ца, |, те га сада ради, уиоређења са горњнм, доноеимо. Уред.