Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 335

љује да постигне циљ свој и у дјело приведе свој плаи. Циљ, који себи нстаче Христос, заиста је велик и достојан самога Бога! Много су необичннјех планова састављали и изводили у свпјету велики људи између којнјех су некн истакли за задатак свега свог жипота да препороде ову или ону грану научну — други опет да пречисте и узвисе неку религију — неки да угоде политички к грађански живот неког народа, да уклоне потешкоће које пријете опстанггу његову и т. д. Христос врло мало наличи на те велике људе: он се не кидаше за никакву земљу, није управљао нигсаквом државом, не откри и не обрете ништа знаменита, не остави никаква учеиа рада, нпти сазда какву пјесничку творевину. Али за то он подузе и сврши врло велико, нечувено дјело, о коме једва да и мишљаше који између великијех људи, и не говорећи о том, да ли покушаваше ико искрено и када да га у живот приведе. Циљ је и дјело његово — донијети радосну вијест спасења — и то не само својијем саплеменицима, већ свијем људима, препородити сав род човјечији, ослободити сво човјечанство од мрака заблуда и нскупити од робовања гријеху, обновитп сав свпјет, образовати па земљи царство божије, — царство истине, љубави и нравствене слободе. Ко усади у срце Христово ту мисао? Ко сачини у њему тај благороднн план ? Могуће да се налазио међу његовијем саплеменицима, лежећи, бајаги, у ваздуху? Но сјетимо се, да су спнови Израјиља, не схваћајућн правп смисао св. писма, очекивали у лицу Месије цара земаљског, завојеватеља, и држећп тек себе достојнима благослова, презирали све остале народе. Сјем тога отпочиње Христос дјело своје без другова, без помоћи власто-

држаца, окружен одасвуда предрасудама, свршава га у борби са завишћу, злобом, трпи због њега клевету, гонења, но поред свијех запријека тијех, остаје он вјеран свом дјелу и умире за њега. Еле, јасно је, да то бјеше дјело њсгово, план његов. Међу тијем нико измефу људи, како рекосмо, не састави тако висок план и пико се није трудио да га изведе са таквијем пожртвовањем, не гледећи на корист какву по се, као Христос: он први и пошљедњи подузе такво дјело и стално га изврши. Шта слнједп из тога? „Да бјегае он најсавршенији између смртппјех? Да боме и то — али не само то, већ и мпого више ... ко познаје људе тај ће рећн: овдје је вигие пего љи човјек и Ј ). 0 томе ћемо се још боље увјерпти, кад сврнемо пажњу на средства, којима се служаше Христос да постигне свој циљ. Истина, та су средства исто тако висока и света, као и сам цил>, али она су на око тако мала н недостатна па да се постигне тај циљ, е већ сама собом улијевају сумњу е да ли се може њима постпћи шта такова. Христос могаше задобитп за себе многе обећавајућн им богатство, сретан жнвот и власт; али он сам живљаше сиромашпо предсказујућп и ученицима својијем чемеран живот, питп обећаваше шљедбеннцима својијем свјетску власт, која тако лако задобива за се срца људска. На истн начнн могаше он задобнти многе за себе, да је глодао кроз прсте чувственостн и попуштао страстима људскијем; али прво што он изискиваше бјеше самоодрицање и строг побожан живот. Сиромагаан, непознат, млад п неискусан назаретски дунђерни ступа у јавност без власти, спољагање снле, без ученостн, без свакијех 2 ) Хетингер: Аггологија Хришћанства дцо I. погл. 2. 306.