Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 341

Тако је, љубезни моји, множина великољепних храмова, које наши претци у славу Божију а на спасење душа својих подигоше и украсише — у громиле засуто, а многи и у пепео од нечовјечних руку претворени били; због чега побожнп Срби хришкани, као што нам је на жалост већ свпма добро познато, састајаше се по пећинама, гудурама п другијем усамљенијем и сакривенијем мјестима, па тчмо, и ако са страхом и великом зебњом, топле молитве приносише Господу Богу, и тамо духовну храну, са којом се оживљавају душе православне, себа добиваше; тамо нам се очува света православна вјера и мила нам народност српска. Ова и овакова судбина није ни нас на жалост мимоишла, јер и нанти домови у прошлом устанку у пепео претворени бијаху, а храмови наши у овим крајевима, — и ако их бијаше ријетко, јер у цијелом котару петровачком само манастир Ррмаљ, старинска црквица у Колунићу и у Буковачи, која је на неколике године пред -устанак подигнута била, — такође судба жалосна постиже и спаљенн бише, а мп бијасмо лишени огљишта својих, па и саме миле пам домовине, јер Србину „све, што му је најмилије било, већ његово смјело бити није и . Али дапас, драга браћо, ево под окриљем и моћном мишицом ГБеговог царског и краљев<жог апостолског Величанства Фрање Јосифа I., светиње се наше, храмовп божанствени, неки на ново подигоше п подижу, иекп поправљају и поправише, а неки опет из пепела и рушевина својих подижу се и воскресавају, у којима се уздижу топле молитве свевпшњему Творцу, Тако ево и овдашњи парохијани помоћу Божнјом, слогом мећусобном п припомоћи Впсоке земаљске Владе у 1888. год. громнлу већ споменуту раскопаше и пз рушевина подигогае, нешто распроетранивпш је, те овај божанствени храм, у коме је негда слава Србннова цвјетала, опет пропоја ев. литурђију, приносећи бескрвну жртву Хрисгу Спаситељу, како за здравље нашега премилоетипога Монарха и нашега општел.убљенога Архипасгнра тако и за свију вае. Ми истина важемо да је ово црква, али љубезнп моји, ово је само одређено мјесто, гдје се црква Христова састојати има, јер црква није никакво зданије, него јс црква Христова скуп православних Хришћана, који једнако у Христа вјерују, који се ожнвљавају под видом хљеба —

тјелом, а под видом вииа — самом пречистом крви Христовом, коју је наш Спаситељ за онроштење гријехова наших пролио. Глава је цркве сам Христос Спаситељ, који невидимо њом управља и упућује на све оио, што је богоугодно и нама корисно. Али смо и ми, љубезнн слушаоци, норед тога дужни. по слову, вољп и заповиједпма његовнм живот свој проводити, те ће и он онда свагда бити с нама, као што је и рекао: « $Т;ЈК С Г К КЈД1И вс.ик Е'К КСл\ ДНИ ДО СК0НЧЛН1А к'кка". Јест, ви сте, као што рекох, овај дом божији, дом молитве, дом у коме ћете, науку неопходно нужну за себе добпвати — учинили; али сва ваша мука, трошак и труд око подизања овог св. храма биће узалудан, ако га често и у одређепе дане посјећивалн не будете, него, ако у те дане своје домаће послове себп или другпма радили будете; па најпослије, ако у нераду и дангуби вријеме проводили будете, т. ј. ако у те дане, особито у вријеме св. литурђије, по крчмама или другијем непристојнијем мјестима находили се будете, као што се то на жалост код многих вндити може. Узмимо н. пр. у једну недјељу или други празнични дан, да човјек кроз село зађе, на више би мјеста нашао састанак, али не онакав, какав би требао да б} г де и ракав се прнстоји правом Србпну и побожном хришћанину, него ту се може на тим састанцпма чуди сваке непристојне рпјечи, па п пјесме тима подобне; можете чути, гдје један другога оговара, један на другог износи ц оно што овај може бити ни помислио није; гдје се свађају псују и грде; гдје претресају један другога и говоре иза леђа: „Овакав је овај или ова, а онакови су опст онп или ови" п т. д. па и шта ее ту све чутп не може?! Вјерујте, да наш који стари Србпн, који је, рецпмо, прије 50—100 година умро, устане нз земље, бп Бог и душа протрнуо п одмах би се зажелио натраг у ледени гроб повратити, јер се чисто све' промијенило и мислио би занста, да ово ннјесу прави Срби хрншћанн, да ово нијесу потомнн наших старих предака. Дођете ли тај псти дан у цркву, па шта ћете тамо наћи и видитп ? Видићзте готово празну цркву, у којој је само свештеник са још може бити 2—3 лица, на ова кад се на послугу у цркви потребиту узму, онда може се рећп, да се и нема коме св. литурђија вршити.