Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 352

Ов. 9

мити ма зало млого акое мало ви ћете мени јавпти то ние за плату могуће платити него за л.убавк пиши ми мало писма по сави за више вам неима(м) сада шчо писати него вас братимски поздравламо и вашу чесну фамилпм Иово Иовичик 1855. 21. маил". С друге стране на среднни адреса је „Господар Тимотии Соколовићу у Табаке". Пошто су ова обојица отшпли — Богу на истину — Бог да их прости! не ће сгорег бити, да речем :-ј-Јово Јовичић био је између првијех трговаца у Фочи, а слао је новце дотичноме, да

му отвара у книге, ради болесне жене. Оваке и нодобнс празновјерице треба искорјењавати, па сам с ч тога и ово пиемо иреписао. У нашем народу, има врло много празновјерица, које не доносе никакву корист, него једино штету моралну и материјалну. Моралну велим, пошто их пма доста, те вјерују у моћ што-каквнм гаткама,, запиеима и т. д. И, ако се се случи да се коме окрене на бол,е, мисли и вјерује, да су му чварања помогла; а ако ли му се окрене на горе, онда се тјеши рпјечима: „Гако Ђог швео; или нсма му лијека/" Овако радећи омаловажава се наша вјера; омаловазкава се наш српски понос.... У матернјалном погледу пропада народ, што дотнчни гатарп и врачарице — просто народ гуле; немају образа нп стида! А, најпошље шта видимо код гатара? — Једпно то, да су гатари и ништа друго! Живе као надничари — „ дан за дан — смрта за в'рата и . Ријетко је њих видјети, да су богати. Право је речено: „ Шшо јс неиравдом сшечено, за час не сшаје\ и С тога браћо свештеници! устај мо против празновјерица у народу. Проповиједамо нашем — драгом народу моћ и сплу Христове науке, па ће се тијем начпном истријебити сваки кукољ. А то нам је велика дужност . . . , VIII. Осмогласник. X' Међу старијем књигама у часног г. Николе ПоиовиЛа , тетимског пароха нађем осмогласник, Србул.у из доба Тмурђа ЦрнојевиЛа , па из првог листа преносим слнједеће: „ПоЕЈ/гкиУел! Гна л\и гк»ргга цкрноевикм ; лзк рдкк сфеноинокк Жлклрје, роукодмиса^ сТе. прн кссцЈсфжно/и /иитронолите зетско/И

кгр как\,-ле. кк л-кто. за (7001.) крг слнц, а. /18не, Д". На првој корици написано је нечнтко: ,, Сиа книга изћ цркве скор^а Исаие Поповића и ткое отними (узме, присвоји) да моу е супарникк стн Иикола то ппсахк ђак вукашин вакто (љето) зти (7308.) Сие правило вере и образ кротоети". На 14 листу, прн дну заппсано је: „Знано буди када дође време те изиђе од цара мухур^кове у касабе ко пође през писме и мухура главу свок> одкуппт^ не море: 1822 года тадан беше на босни везирт* добар-к шчо много сгуби аге и бегове и паше". Пошто знам да су оваки Осмогласници, који су писани за владе Ћурђа ЦрнојсваДа описивани, ја овај не опнсујем. IX. Еванђеље. Дугачко 29 цм., широко 20, а дебело б 1 /^ цм. Ово еванђеље укоричено је у дрвене корице, а по њима кожа. На нредњој корици урезан је крст са натписом: |с Хс Нн Кд". . На истој корици с друге стране, замршено је записано: „Да се зна кад се уговори Илија и Марнја да узме Марија оваца двадесет великие и петоро шилежи Или(ји) и Андри и Милошу на трое како три брата стоку и галине (хаљине) и куче (куће) Или и Милошу половнну и да да Илиа Мари кантар сира томе седок (свједок) га поп и тодор мили(ћ) и вукота иавпћев писах ва лето 3(1 (7201.) Ово је заграђено са све четири стране линијама, испод кога стоји нацртана рука, а иепод руке, опет ограђено линијама и у тој загради написано је: „Да се зна кад се престави кнез вук батрићевић валето . . . з тиеушчно (па одмакнуто) стоји): ш (ово ће бити 7215. еамо је погрјешно забиљежено). Иепод овога написано је: не лето (Ово ће бити 7255.) погибе ездимир на требину". Деено од овога записано ј е: „Да се зна каде поп Ћурко даарова Миловану книге — г (3) еванћелие и октои(к) и салтиер а он нему доламу чое".