Босанско-Херцеговачки Источник

/

Св. 10

пуна. да ни половина народа у њу уки није могло, што је многима жао остало. У цркви на слуисби и благодарењу присуствовали су и Њихова Величанства краљ Александер и Милан, сви министри, представници страних дворова и остали великодостојници. Њ. В. г. Митрополит Михајило говорио је тада двије бесједе: једзу у част великог народног празника, а другу, када је новоизабраном архнјереју предавао жезал. Дај Боже, да свештеничко удружење краљевине Србије својим радом и удруженом снагом

Стр. 397

припоможе, да се сроди оно, што је. одрођено. да се сва по Христу браћа, којп смо подијељени на источну и западну цркву, и око чега је доота братске крви невино ирољевено, једном уједини, те да сви скупа на уздигнућу св. вјерр правосл. заједнички порадпмо и да једног дана сво свештенство цијелог православља можемо се на ]едно мјесто искупити и Једног у нераздјелној Тројици прославити. Зајечар , 10. августа 1894. год. Милан С. Пантелијћ, свештецик знјечарски.

Б.-Х. ИСТОЧНИК

РАЗНО.

Ново добротворно дјело Његовог Високопреосвештенства Дабро-босанског Митрополита Ђорђа НиколајевиЂа. Православнп Срби у Котору (Вока Которска) прегли су свом снагом да поред своје мушке основне школе подигну и обезбједе и женску основну школу у Котору. Број православних Срба у Котору није велики, а ни материјално стање њихово не стоји бага високо, да би могли сами подићи и обезбједити ту школу. За то се је одбор, — коме је предеједник познати родољуб — старина, преосвећени Епископ Боко-которски Герасим Петрановић, — п Р п Ј е неколико мјесеци и обрати ј Србима и изван Боке Которске, а особнто онпјем Србима, који су већ п рјечју и дјелом доказали и посвједочили своје родољубље у корист свога народа и народне просвјете. Усљед тога Његово Високопреосвештенство Митронолит Пиколајевић увидио је нужду и потребу српске основне женске школе у Котору, те је 29. маја ове године и послао у фонд псте школе припомоћ од 500 (пет стотина) форината а. вр. Одговарајући и захваљујући се Митропо лпту Николајевићу на овоме дару, преосвећени Епиекоп Герасим у име своје и у име одбора. између осталог вели: „Знатни дар п прилог од ф. 500, који у корист фонда српско-православне женске школе у Котору изволисте послати, обрадовао је мене, чланове одбора, иак и остале православне Которане и у опште Бокеље, чим

муњевитом брзином за тај дар дознадоше. У име свију изјављујем Вашем Високопреосвештенству најсрдачнију благодарност, као великоме познатоме српском Меценату! Бог милостиви пека продужи у доброме здрављу Ваш цјењени старачки живот!" . . . Придружујући се и ми срдачним жељама и топлим молитвама преосвећеног Епископа Герасима, ведимо : Пека велики и јакп Бог пожнви још дуго нашег сиједог Архипастира и великог добротвора Митрополита Ђорђа Николајсвића на срећу и корист цркве н српско-православног народа ! Јавна благодарност. Висока земаљска Влада за Босну и Херцеговину, покрај миогијех доброчинстава, које је учинила овој св. обитељи, даровала је још у прошлој години потпору од 1.200 фор. за поправак манастирских зграда, које су се прилично порушпле биле, те је исти поправак ове годиие и извршен. На овом великом и племенитом дару Високе земаљске Владе, од стране потписанс управе манастира Дужи, изриче сс најтошшја благодарност. Српско- православна управа у манастнру Дужи 28. септембра 1894. Управител> : Герасим Јовановић, игуман.