Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 398
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 10
Јавна благодарност. Са многих страна Босне и Херцеговине побожни срнски народ сваке године о Великој и Малој Госиојини долази овдашњој цркви, да се поклони чудотворној иконк св. Богородице, која непрекидно чудним начином излива ми.шст Божију и дарпва разноврсна исцјелеља свима који јој с' вјерОм приступају. Тако је по стародавном обичају н ове годнне о Великој и Малој Госпојини силан народ походно ову знамениту српску светињу. Том приликом народ је богате и красне дарове св. цркви и српској школи ирпложно, а многи опет, који лично не доћоше послаше прилоге преко другијех. Потписани сматра часном дужношћу у име свештенства и свега овдашњег српског православног народа овим путем изјавити најдубљу захвалност свима поштованим и дичним посјетиоцима н приложницима, шаљући пред троном св. Богородице топле моЛитве преблагом Богу за здравље и спасење њихово и молећи се пресветој Богоматери да нм буде у животу помоћница и заступница, и да их избави № ВСАК1/Л НКЖДМ. СК0()ЕИ И ПеЧЈ/1И. Чајниче , 10. септембра 1894. П. П. Комадановић, парох — надзирател.. Јавна захвалност. Велеможни госп. Ф^ањо Фоглар , окружни престојнпк из Д. Тузле, нриликом доласка свог у Факовиће на Петров-дан ове године, благоизволио је посјетити српскоправославну парохијалну цркву у Факовићима у намјери, да је прегледа. Том приликом, као израз л.убави своје према светом храму, приложио је истоме 10 форинти а. вр. На том његовом добродушном милодару овнм му се у име парохијалиог народа п црквеног одбора цркве факовићке изрцче срдачна хвала и благодариост; живио! ФаковиДм, 14. септембра 1894. Теодосије С. Поповић, парох. Јавна захвалност. Мухамеданцу Мзпиину Силајџићу и друговнма му Мухарему и Омеру из села Већебиља, који су при мјерењу грунта овдашњим грунтовничким мјерником на 26. августа, о. г. изјавили, „да, ношто је црквени нростор (плац) доста стнјешњен био, поклањају из љубави према св. богомољи, од свог властитог
земљпшта, већим дијелом у шумп (шипразп). која се даде згодно искрчити и употребити и нешто отворене њине. С тим њиховим племенитим даром — може се рећи — простор је око цркве знатно проширен. Овим се од стране црквеног одбора и парохијалног народа цркве факовићке уз признање изриче најтоплија захвалност и благодарност честитим Мухамеданцима, на њиховом племенитом дару, којн су св. цркви приложили. ФаковиЛи , 21. септембра 1894. Теодосије С. Поповић, парох. Јавна благодарност. Побожни Хрншћашш и вриједни Србин г. Јово Самоуковић, трговац из Сарајева, и његова супруга пђа Јелка на дан 8. септембра о. г. послали су као дар овој св. обитељи: 3 златоткане завјесе, и 1 кићанку златну, 1 сребрену панагију и 1 сребрену кашичнцу за св. причест. Вриједност послатог дара износи око 100 фор. Потписани сматра за прнјатну дужност, у име братства племенитнм дароватељима изјавити своју најтоплију олагодарност, желећи им од Бога дијеио здравље, дуг н срећан живот.- ■ Боже дај да се и остала браћа на њих угледају, јер само братска помоћ н дарежљива рука Србннова, кадрн су ову св. обитељ — која је скоро 300 година у рушевинама лежала пристојно украсити. Милешево , 17. сентембра 1894. Архимандрит Теодосије. Јавно признање. Доље потписана српсконравославна црквена општпна, наручила је за своју цркву код госп. Петра НиколиЂа, трговца у Загребу, иконе за пкононостас, па му ми са наше стране овиме изјављујемо. да смо, што се тиче рада, потпуно задовољни, не само у солидности и слагању боја, него и у тому што иконе сасвим одговарају православному стилу и — за то му остајемо увијек иризнателни. Срнско-православна прквена општина. У ОшешиЛу , 15. јула 1894. Григорије Стојисављевић, парох и прота. Томо Катић, Глишо Тривуновић, тутори.