Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 432

В .-Х. источник

Ов. 11

— 0, па како, господару, узвикне монах послије тога, ннје ово гостијоннца, у којој је пребивало и пребива толико чељадп? Карло Велики појмио је значај овога разговора монахова, и разумио је шта је с тим хтио монах. Императору се веома допадне овај човјек, и одма га љубазно за руку узме и одведе га у свој дворац, угостивши га и показавши му постељу у једној лпјепо украшеној соби, гдје ће преноћити. Ојутра дан обнлато га дарива император, п старац монах оде и настави даље свој пут. * Сви смо ми, и велики и мали, богатн и сиромашни, само пришелци и гости, што одамо по овој земљи до суђеног часа смрти, па за то нико не треба ни у ком случају да се ни пред ким велича и да Један другог презире, него један другога да потпомаже и дјелом и савјетом. „Не мислимо о себи више", него што ваља мпслити у смјерности, како је коме Бог удијелно (Римљ 12, 3). Сви смо ми створени из једне груде земље ■ па и узаједничко њезино крпло вратићемо се. Нема разлике у богаству, у сиромаштву, у госпоетву и простијем роду; пред очима праведнога Судије, сви смо једнаки. Празедни Филарет. Нраведнп Филарет, кад се удавала и вјенчала његова унука, рече женп својој да жели почастпти цара и великаше, пак за. то нека она приправи обплат и раскошаи ручак. Кад јс све бпло готово, он рече своме сину Јовану, који је био тада знатан чиновник при двору, и унукама заповиједи да оне са његовим спном нослужују знатне госте и лица за трпезом, и дода, да он оде звати цара и великзше. Како се зачудише чељад домаћа кад впдјеше да се праведни Фнларет враћа кући окружен све самим сиромасима и убогим, бројем до двјеста што људи и жена. „Иде цар с великашима, рече Филарет својој чељади; је ли све у вас готово" ? Онда чељад његова разумјеше, да праведншг назпва царем самога Исуса Христа, а велнкашима снромахе, чије су молитве јаке пред Господом. Чељад покорно еу све вршили и чинили, што им је праведник заповиједао. Угоетивши и почастивши сиромахе, Филарет даде свакоме по једну златицу и отпустп их да иду.

Света Олимпијада. Света Олимппјада била је кћи знатнијех родптеља и родица цара Теодосија великог. 0 ране младости била је она заручена с Невредијем, сином једног велнкагаа; али заручннк њен умрије, и Олпмпијада се ријеши да остане у дјевојачком стању, и да се никако не удаје. На скоро за тијем умру јој и родитељи, те Олимпијади остане иза њих велико нашљедство и богаство. Она почне трошптп новце на богоугодна дјела и чинпти велика доброчинетва и милодаре црквама и манастирпма; дијелила је сиромасима, трошила на болеснике и странце; нико није излазио из њене куће а да га она не би утјешила тако, да су је сви невољници звали својом мајком. Почем је била од себе врло добра п лијепа, цар Теодосије намјераваше да је уда за једнога свога рођака пменом Елпидија; но 0»аимпијада одлучно осујети намјеру Теодосијску и одрече се на свагда удаје. Цар више пута слао је Олимпијади евоје најближе пријатеље, да је наговарају, али она је свагда одговарала: „Да је Господ хтио да ја имам мужа, не би ми узео мога женика". Најпослије Теодосије се расрди на Олпмпијаду, а уједно бојећп се да не бп она доспјела до сиромаштва, заповиједи градском поглавици, да узме под своју управу све њено имање. и да јој недопушта, да она са својпм имањем управља до тридесете године њеног узраста. Градски старјешина покаже се н сувише стЈ)Огп тутор Олимпијади; а желећи да се послужи са Елнидијем, он не само да је испунио заповијед цареву, него узме себи за право да управља и са владањем Олимпијадиним : запријети јој ићн у цркву, и да се не виђа са духовнијем особама. Св. Олпмпијада захваљивала је Богу за сва та искушења. и она напише цару писмо овог садржаја: „Ти си учинио мени велико поштовање, што приличи само светнма, тпме што си наредио да други управља мојим имањем. Оно је вазда било мени тешко бреме, п сад сам ја мирна. Још ћеш ми више добро учинити господару, ако заповиједиш, да се то имање разда црквама, манастирима и сиромасима. На тај начин, ја ћу избјећи ништаве славе, показавши се као добротворка, и од опасности и искушења, што су везани са богаством".