Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 434

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 11

површине догађа земљотрес, којп постаје усљед непрекидне борбе нзмеђу земљине унутрашрвости п њене сползашње тврде коре. Ти појаги стоје у тијесној вези с дјеловањем огњених брда. тако званих вулкана. Нема сумње, да је унутрашњоет земљина пуна врелих маса, чији напон и узбурканост од времена на врпјеме нарасте, и те масе тразке тада себи изласка, пробијајући се често на поље кроз одушке, које су насилно на земаљској кори начињене. Ако отвор, који је на тај начин створен, буде непрестано радио и избацивао, то он учини правилни и редовни саобраћај између земљине унутрашњости и њене површнне. 'Гако постају вулкани, а нонекад и цијела њихова група, којп већим дијелом само усљед нагомилања стинутих (сгуенутих) подземних маса и иотока лаве, добијају брдовиту форму. Напон и сила у унутрашњости земљиној, од кбје постаје земљотрес, обично се стиша када сувишне масе нађу природни излазак кроз споменути вулканскп отвор, тако звани кратиер. Таким начином земљотрес обично иде упоредо са радњом вулканских брда, или друкчије — вулканске околине подвргавају се обично земљотресу. Ни у једној земљп на свијету нема тако много, тако горостасних и у такој близини поређаних вулкана. као у провинцији Квито ((Јићо), која припада американској републици Еквадор. Ти вулкани праве два паралелна ланца, међу којима се протеже равница 60 миља у дузкину п око 5 миља у ширпну. Необично здрава клима те долине, гдје царује вјечито прољеће, а температура кређе се између 4 и 17 степени топлоте, привлачи јој (тој долини) већи дио становвиштва републике Еквадора. Та околина са њеним брдима и долинама, ријекама и језерима, обраћеним пољима, многољудним вароптима, процвјетала је у толиком степену, да, јој нема равне у свијету. Тамо се налазе такође и добро очувани спомевици старе величине из још старијих времена, него што су европејци покорили Америку, као н. пр. великољепни замци и водоводи. Високи врхови сњежних брда, која избацују дим и пламен, ти горостаси од брда дају тој околини најживописнији изглед. Велику противност према долини чине по изгледу дивља и сурова брда, која опкољавају ту долину, и која саставл>ају непрекидни ред огњених вулкана. подземна ватра продире на поље сад из једног, сад из другог кратера. Усљед те огњене работе у њедрима

| вулкана, топе се сњегови и производе огромну количину воде, која пустоши околину у доста 1 великом простору. , Непосредна близина толико многобројнпх вулкана, од којих по неки претходно испуштају ! клобукове дима те тагсо објаве своје избацивање, | . они су учинилн, те је од прекрасне равнице Квито постало брдовпто мјесто; силни земљотреси тамо се не рачунају у ријетке догађаје. Увијек и зараније спремљенп за катастрофу, становницп те околине праве и куће са свим просте и прпвремене: чак у вароши Квито више је кућа направљено од сушене глине. Квито. главна варош републике Еквадора, има око 70.000 стаиовника, и налази се у подножју вулкана Ппхинко. Из вароши Квито прекрасио Је погледати на осам горостасних вулкана, који су около поређани. Но та околина, која ]е тако окружена вулканпма, постала је 4. авгусга 1868. године жртвом земљотреса, који је за неких 15 секунада лишио живота око 40.000 људи. Становници, незнајућп унапријед за предетојећу оласноет, одмарали су се спокојно ноћу између 3-ег н 4-ог авгуета. Спавајући у најдубљем сну, они су осјетили око 2 сата ноћи страшан потрес, који се није више од 15 секунада продужавао, али је био довољан да су богате п у свима одношајима уређене вароши до темеља срушене биле. Најмање је страдала више речена варош Квито. Негледајући на то, што су све њене к} г ле срушене и већина кућа оштећена, при свем том од становника само је 20 људи лишено жнвота. Главна тачка земљотреса била је на у иодножију вулкана Котопахи, и туј је заиста изгледао ужасан призор. Изгледало је као да се брда колебају, и литице брда, клатећи се и дрмајући, наоколо су се рушиле н разоравале. Од вароши Котокане, Ибере и Отовала није остало, тако рећи, ништа виите већ једини мусор (рушевине). Сви путови били су покрцвени само рушевинама и мртвим лешннама. По земљи су се показале и начиниле велпке и дубоке расцјепине (пукотине), да је уељед њих сваки саобраћај постао немогућ. На сјеверној страни Имбабури отворио се је поток шљуза, (прикупљена и задржана под земљом вода), који је уништио поља и села. Одмах за тим појавили су се огромни потоци воде, који су тако дивна мјеста претворили у језера. У многим варошима, тек ако је по неколико људи