Босанско-Херцеговачки Источник

Св. И

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 435

избавило и спаело живот свој. Дивљи Инђијанпи, који увијек мисле само о грабежу, довршилп су дјело разорења. На пет дана послије земљотреса, из развалина Ибере одјекивали бу још очајни вапаји несретних жртава. Хиљаде људи, не налазећи иомоћи, умирили су од глади и жеђи. На три дана прије, таки је удес постигао и варош Ареквипу (Агесјшра), која се налазп на југу американске ренублике Перу. 'Та варош одликовала се је великољепним грађевинама п рачунала се је међу најуређеније варошн јужне Америке; иалазећи се у једној прекрасној долини, хсоја се одликује здравом гслимом, на растојању 10 миља од мора, оиа броји 35.000 становника и сматра се послије Лиме као највећа варош у Неру и главно средиште трговпнс са американским и европским товарима. У садашње вријеме она представља само гомилу рушевине, и нема наде да ће јој се икада повратити пређашња величпњч. На растојању неколико миља од Ареквипе налази се горостасни вулкан Мисти, 17.000 стопа висок, који је избацивао по веће клобукове днма, по колико се памтп, пије никада пзбацивао лаву. Он прппада групи вулкана, која се састојп нз пет великих брда — вулкана, од којпх једап има огромни кратер и избацује велике. потоке лаве и ужаену масу камења. Ти вулкани напомињали су више иута околним становницима о е.воме еутптествовању: варош Ареквппа пет пута је страдала од земљотреса. Пошл>едњн и најстрапшпји био је 1,-ог августа 1868. годпне. Већ и до поменутог дана осјећали су се у вароши мјестимични иотреси, но при свем том ништа није наговјештавало катастрофе, јер т.чкови иојавп не броје се тамо међу рнјетке случајеве. Наступио је одређени дан. О почетка је у ваздуху било мприо, само око пет сахатп но подне дунуо је лаганп вјетар. земља је задрктала, а подземни прасак грома јављао је о опасности, која грозн. Око нет сатп и четврт био је први страшни потрес. Куће су се задрмале, али нијесу се строноштале, "и већи дио становништва могао је тражитн спасења на улицаМа и празним плацевима. Међу тнм земљотрес је појачао. Пбдзсмно пуцање грома било је тако силно да уши заглу г ну, а при том се површнна землзе подизала. и спуштала на подобије заталасаног мора. Ни једна кућа није усправ остала, и за 4 минута варош се је нретворнла у гомилу рушевине. Апсеницп, болесници, дјеца, старци и све што |

нпје могло да благовремено побјегне изгинуло је без пзузутка. Тај је удес постпгао н сва околна мјеста у простору од једне миље. Још вишесустрадала села ближа морској обали, гдје је усталасано и узбуркано море довршило дјело разорења. 3-ћег августа усталасало се море, те је страшно опу" стило нсточне обале Аустралије. Доцнија нзпитнватћа непобитно су доказала, да је тај појав бпо у г сљед земљотреса, који је био у Перу 1-ог августа. Ето тако је тај прнродни појав страшан био. Највеће масе лаве и воде избацивао је вулкан Хунонг-Хедунгунг на острву Јави. У његовом подножју распростпрала се дивна равница на којој су се налазпли небројни плантажи кафе. Октобра 8-ог године 1882., баш у вријеме када су ее људи после ручка одмаралн, поменути вулкан са подземном пуцњавом грома, пзбацио је тако страшни поток лаве и вреле воде, да је за кратко вријеме била заливена сва околина у великом простору. Села, поља п шуме претвориле су се за кратко врпјеме у језеро, које се је димило — у језеро суре боје, која се у плаветно преливала и у коме је на хиљаде мртвих људских тијела пливало. Неколико дапа доцније 12-ог октобра, било је ново избаиивање, које је спровођено са силним земљотресом. Потоци воде, који су се изливали, поплавили су све што је иза првог избацивања остало. Јаванци (стаиовнини острва Јаве), опкољени са врелом кључаном водом, бјежалн су у стоаху на брдашца, гђе се је свршавало њихово богослужење, н гђе су сахрањивали свој-е мртве. Но ватренн таласи приближавали су се, одломци великих брда одваљујући се паДали су и тако се о литице малих брдашца разбијали. И на скоро једна брда била су заливена водом, друга су разрушена и прп томе је изгинуло више од 2000 људи. Образовала су се и постала нова брда и сасвим нова цовршина, ново земЈПиште, на коме сад овде, сад онде, извиривао је врх од заостале кокосове палме. Пређашња површпна земљишта, покривена масом сгуснуте (стннуте) лаве, налазила се је 40—50 стопа дубоко под новом површином, а малобројни заостали становнпци нпјесу могли знати, нити су били у стању чак ни показати мјеста на којима су биле уништене насеобине. У Европи ностоје три главна вулканска огњишта, а то су брда: Везув близу вароши Неапоља у Италији, Етна на оетрву Сицилији и Хекла на острву Исланду. Везув је још у почетку хри-