Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 436

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. Ц

шћанске ере био мало брдашце, који је изгледао на форму пласта сијена, са малим удубљењем на самом врху. У поднозкију његовом, над обалом морском, лезкале су три богате варошн Стадија, Помпеја п Херкуланум. У 63. години по рођењу Христовом у тој околини почели су изненадно земљотресп, који су се после често понаЕљали, и свршили се у августу 79. год. вулканским избацивааем, које ]е не само измијенило форму брда, но такође и опустило цијелу околину и са свим засуло све три споменуте вароши. То није било изливање лаве, већ већпм дијелом пзбацпвања и потоци шљуза, који су потиснули море у доста великом растојању. Од тога доба Везув је постао вулканом, који увијек ради, а то мало брдашце с временом, и усљед честих избацивања огромном планином. Већа избицивања тога вулкана понављају се прпближно један пут у десет година. Осим тога, он је увијек у непрестаном покрету п раду, нзбацујући водену пару, сумпорну киселину, а често и вулкански пепео. Кроз више времена накупи се у кратеру житка лава, која се стине и на тај начин смета воденим парама и другим гасовима, који се у земљи справљају, да излазе на поље. Но снага напона гасова расте и проваљује на поље, одбацује високо комаде лаве. Избацивање то бива по некад тако силно, да се стврднута лава претвара у ситни прах, којп се с паром заједно диже високо, а после пада као тако звана пепелна киша. За свако веће пзбацивање у напријед се зна по томе, што површина кратера Везува полако се подиже и примјетно расте. Послије се на тој површинп кратера постепено показку распукнутости и израсту мали налики на брдашца, кратери, из којих куља на поље пара, која шипн (шушти). Одмах за тпм ти кратери избацују усијане одломке лаве и растопљену житку масу, при чему се осјећа осредњи земљотрес. И од један пут одјекује у нутра у брду прасак грома, отвор лавиног кратера продире се са ужасним праском и напуни се до врха растопљене лаве. Вулкан избацује масе пепела, огромно велике одломке лаве, који кад излете високо раснадају се у парчад и велпке клобукове водене паре. Бура, која се тада обично подиже, односи далеко избаченс ствари, а водена пара сгусне се и лије потоком на земљу и заједно са вулканским пенелом створи нотоке шљуза, који све руше. Међу

тим житка лава, која се у главном кратеру подиже, разлива се низа стране брда у бурним потоцима, прекрпје равннцу и једва се за неколпко недјеља стпне. Житка лава, која се састојн из разнородних растопљених минерала, и која је врела толико, да кад се у њу баце тврди метали одмах се у тај час растопе, сљествено она се стињава врло споро, при чему испарава водену пару, која се је с њом смијешала још у нутра у кратеру. Она тече из земље у великпм масама: около неких страна вулкана, површина стпнуте лаве заузима простор до 40 квадратних њемачких миља. Највпше ватрено брдо у Европи — то је вулкац Етна на острву Сицилији. Нзегова ужасна избацивања већ описују појете и историци старе Грчке и Рима. 0 њему постоје многобројне мптолошке приче н предања старих народа, који су у не појмљивим за њих природним појавима видили надприродпу силу њихових богова. По ријечима једпога предања налазила се је у брду Етни радпоница бога огња Вулкаиа (отуда је и назпв ватренпх брда), који је тамо справљао уз нрппомоћ џинова-циклопа муње за главног бога Зевса. Ниже стране Етне прекрпвене су дивним воћњацима и усјевпма, више које се зелене растове п кестенове шуме, а над тим голи, дивљн и брдовити окомци страна (литица) иду до самог врха брда, које је покривено вјечним сњежнпм покровом. Главни кратер, у коме се пјенуши кључала лава, окружеи је наслаганим гпмилама црне лаве, базалта и жућкастим масама сумпора. Избацивања Етне п појави, који с тима упоредо иду, разликују се од избацивања Везува само тиме, што Етна избацује већу количину лаве а при том више руши и разорава. Скоро свако стољеће било је свједок већег избацивања Етне. Најстрашннје било је 1669. године. Земљотрес, који је у једно стим био, разрушио је варош Николозу, и огромна количина избачене лаве направпла је читаву груду нових брда Россе. Највећу вулканску радњу у Европи ноказуе острво Исландија, који је постао од самих вулканских избацивања, и који се одлнкује огромном количином ватрених брда, која су се угасила и која и сада раде. И сада на Исланду има око 30 вулкана, од којих 7 чине избацивања, која се од времена на вријеме правилно понављају. Најпознатији је од свују тих вулкан Хекла, који увијек непрестано дише и даје ватру из нет одје-