Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТ0ЧНИК

Стр. 451

СВ. ЈОВАН ДАМАСКИН. (Превод).

При крају седмог вијека по ро^ењу Христовом, Сарацени, народ мухамедове ијоре, који су живили у Сирији, завладаше и хришћанским градом Дамаском и подвргоше све хришћане, никаква не штедећи, гоњен.у, оеу1?ујућн једне на смрт и мучење, а друге, као какву робу, продавајући по пазарима или трговима. У то вријеме строго се забрањивало, под пријетњом најжешће смрти, исповиједати име Христово. По особитој вољи Божијој,незнабожци, у сред општег гоњења хришћана у граду Дамаску, не само да нијесу дотакли се породпце благочасног хрпшћанпнаСерги^е Мансура, не само да нијесу истог у ропство продали, него и цпјело његово имање остало јенедирнуто.Н>емује(т.ј.Сергију Мансури) дозвољено било, да отворено може славити нме Христово и вјеровати у њега. Калифа сарацпнски постави Мансуру судцем Дамаска и начелником над свима градским зградама. Сергије Мансура, имајући сад високо достојанство, чпнио је велика добра својим једновјерпнма, з^купљивао робове, ослоба^ао оне, којп су били у тамницама, укратко указивао је свима помоћи, само ако ју је когод требао, па многе п од саме смрти избавио. И његова вјерна супруга бијаше побожна хрншћанка, а добра помоћница сиромашним. Благочестиви хришћанин Сергије има1>аше сина по имену Јована, кога прозваше Дамаскином ради тога, што се је родио и одрастао у граду Дамаску у Сирији. Сергије користећп се особитим расположењем сарацинскогкалифе, не мотрећп на жестока гоњења хришћана, крстио је свога сина по хришћанском обичају, и све је могуће уиотребпо на то, да га вас-

пита у духу хришћанске вјере. Но пошто је имао на себи дужонст градског судца, то је увидио, да неможе своме циљу доћи, те је у то име тражио бољег учитеља, но није знао, гдје ће га наћп и коме ће се зато обратити. Будући, да је био оптерећен са великим послом, он је молио помоћ од самог Бога. Пошто су Сарацшш овладали градом Дамаском, то су често упадали и у сусједие градове и села, гдје су хватали у плијену хрпшћане и продавали их на градским пијацама. Једач пут доведу Сарацини много хршпћанско робље. Међу овим робљем бијаше п један калу-ђер (инок) по имену Космо родом из Италије. Пошто су га довели у Дамаск, поставигае га са осталим робовима на градском тржишту. Многи од робова хришћанских бпјаху осуђени на смрт, а некима пак бнјаше пресуЈ^ено, да ће се спрбмити у робство Недужни робови смјерно стојећи, очекиваху сваки час, када ће им се приближити мученички крај; у броју истих бијаше и Косма. Мучиоци бнјаху готови, да иодвргну робове мучењнма, но чекаху само заповнјести. Осуђени на смрт хришћани, подигоше очи своје на небо, и мољаху Бега, да их укријепи у страдањима, која им пријете; за тим се окренуше Космн, иадоше пред њим на кољена и са сузама мољаху га, да се он за њпх Богу помоли, како би без муке претрпили све па и саму смрт. Кад то виђегае Сарацини заииташе Косму, какво је ои пмао звање ме^у хришћанима у св°]ој земљи. „Јанијесам имао никаква звања. пити сам био само прост

свештеничког, него

монах". Рекавши то калуђер, иреда се