Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

в.-х. истотаик

Стр. 457

су очп? гдје је тјелесни облик- ? Све увену као трава; свега нестаде. Ходпте дакле и Христу се са сузама помолимо". „Велик плач и јецање, велико уздисање и нужда, лучење душе; ад и погибељ; привремеии живот, сјенка непостојана, варљиви сан, варљиви безвремени труд живота земног. Далеко дакле бјежимо од свакога гријеха на овоме свијету, да царство небесно наслиједимо. Видећи пред собом мртваца, иознајмо. шта ће с нама бити до погаљетка. Он са земље одлази као што дима нестаје он процвјета као цвијет; као трава покоси се; ето га повојом повијамо и земл>ом покривамо. ОстављајуКи га тако, да се више не види, помолнмо се Христу Богу да му дадне вјечни покој". ■IV „Ходите браћо, у гробу видимо пепео и прах, из чега смо сазданн. Куда сада идемо? шта ли прије бисмо? ко је сиромашан а који ли богат ? ко је господар а ко слуга? зар иијесу свм пепео? Љепота лица сагњила је, цпијет младости увенуо је". •к „Заиста је иа овоме свпјету све сујета и трулеж; све приврамено и без икакве славе. Свију ће нас нестатн, сви ћемо умријети, цареви и кнезови, судије и наснлници, богати и сиромаси и сва природа људска. Ето, који до сада бјеше жнв, сад се у гроб спушта. Њега нека 1\)Спод уиокоји, свп му се номолимо". дг. „Спаси све оне, који се у те уздају Богородице мати Сунца, које не залази Молпмо те, умоли преблагога Бога, нека упокоји који се садаиреставља, гдје се палазе у покоју душе праведника. Учиин

га нашљедником твојих божанствених блага; уведи га у дворове праведннјех у памети вјечноЈ задржи га свагда безгрјешна". * „Гледајући ме ђе лежим без икаква гласа и без душе. заплачите за мном браћо и другови, сродници и знанци; јер јуче с вама говорих и изненада наиђе на ме час смртни. При^ите дакле сви и цјелујте ме пошљедним цјеловом, јер вас внгае нећу ви|јети нитн с вама говорити; ја идем судцу, ^е се не гледа на личност. СлуЈа и господар заједно су цар н војник богат ц сиромах у равном достојанству. Сваки ће се за своја дјела или прославити или постидити. Дакле вас свпју моли Мј да се непрестано за ме Хрпсту Богу молите, да за своје гријехе не будем осу^ен на мјесто мучеша, но да ме посадц ђе је вјечита свјетлост." «■ * Кад су се ове духовне пјесме пјевале, иобожни су хрингкани славили и хвалили шиховог сачињитеља. Али у тај мах уђе и учитељ Јованов, желећи дознати, ко пјева, и увидивгаи Јована да пјева, с највећом јарошћу рече му: „Дакле си заборавио, гато сн ми обећао. Мјесто да плачеш а ти се веселиш и пјевага. Добро исиуњавага обећани завјет". Јован нагаавнш се у кривици, разјасни учитељу како се је то догодило и мољагае га за опроштење. Старац у томе бијагае неумољив п Јована острани да вигае с њим не може иребивати. Јован остави поннзно своју ћелију, свога учитеља и оде другој браћи, који су се таксфе одликовалп одличним добродјетељима у жнвоту. Он нх мољагае. да нроговоре гато год са шеговим: учитељем и да га замоле, не би ли му опростпо и натраг