Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 461

што је земаљско, оно само и по неопходности управља се и тежи к земљи. Ко је сишао на земљу, да би узвео на небо све оне, који на земљи живе, тај ће дати и срества за тоМјесто свију срестава за то, јесте сам Он; јер он не остаје на земљи, него се узноси на небо одкуда је н дошао, и има сиду и моћ, да узнесе са собом све оне, који се еамо присаједине к њему и даду себе њему на располагање. — Према томе, сви који желе да се узнесу на небо, нека се заузму свим бићем својим за свога Спасптеља; — и ти ће заједко с њим битп на небу. Како <'е може уздигнути од земље? — С почетка узношењем мисли и осјећаја на небо. Шта је лакше од овога, и шта је приступније за свакога, него ово ? — Али и ово већ много зпачи. Душа је тамо, о чему она мисли т. ј. гдје су мисли тдмо је и душа, а још је вшне, тамо што она воли. Заволи небо, и ти ћеш живити на небу; јер мд*кже сокровиш,Е т8 и сердце; а гдје је срце, тамо је и човјек.

Узнијети се може са земље, сарањујући се у земљи; ето иримјер Јов Многострадални. Он, који је закоиан у земљу, стоји високо над земљом. Можемо да тежпмо, да се упоредпмо са облацима, па чак и иза њих, и то са својим мислима, а међу тим бити дубоко заритн у земљу, тако, што само једно свемогуће: Ддзаре, ГЦАДН Бои г к може извести таке из земаљске утробе. Живимо на земљи, но не привољевајмо се — не приљубљујмо се — ни чему што је земаљско и трулеће, имајући непрестано у виду оно, што је вјечно и што је небеско, преносећи тамо своју надеждб и своје сокрокиш,е, налазећи се уви јек припремни да пријеђемо из долине — као мјеста — изгнања у отачаство, када би нас позвали тамо — и над нама ће се испунити то, што желимо, и на што нас иризпва свети пјеснопјевац, клнчући: ХрИСТОСК нд 3(Л\ЛИ козноси» тјса! — Амин. По руском В. С. Поповић.

РОЂЕЊЕ ПСУ — Лука 2, У оно врпјеме заповјед изађе, Те сваки Јеврејин у свој град да дође. Ћесар Август глас је на све странз дао, Да би сав свој народ вјерно пописао. Тада пође Јосиф пз град-Назарета (Мора да се врши царска ријеч света). Са Маријом Дјевом у Јудеју пош'о II у град Давидов са њоме је дош'о. Пошто многи народ скуппо се био, То се Јоспф с Дјевом у пештеру скрио. Дошло је вријеме, да се Псус роди, Да се сав род старог гр'јеха ослободи . . . — Туко Дјева роди мила сина свога, Спаситеља св'јета — Вјечптога Бога. У платно га пови и у јасле стави Тада се баш анђел пастприма јавн, Који стадо своје чуваху у пољу, Ои им каза радост — Вишњег Творца вољу. Преплаше се онп неви-ђеној слави, Анђел их поздрави н њима се јави: „ Не бојте се људи велика је радосш,

СА ХГИСТА. $—20, Бог је посло људ'ма обеРмну благост . . . Родио се Христос — Сиас је свега рода, Сада л,уби свијет једнака слобода / НаИи Лсте д'јете у јаслџма лежи а (Од кога проклество у прашину бјежи). Са тијем анђелом било пх је впше, И умнлним гласом тада запојише: „Слаиа нек је Ђогу на висини горс\ Кога славе људи а слуша га море. Мир на земљу сађе од драгога Бога Међ' л,удима свима да завлада слога.. ." Славећ' вјечпог Бога анђели одоше, А пастири одмах вертепу пођоше. — „'ајдемо ше браЛо граду Витлејему Да видимо свјетлост нашем роду свему! и И кад дођу тамо, поклоне се Нзему, Ту нађу Јосифа и Марију Дјеву. И казаше Д^еви што им анђел рече, Па се врате стаду, ону исту вече. Славили су Бога, што им даде спаса, II пјевали пјесме радоснога гласа. Родољуб.