Босанско-Херцеговачки Источник

В .-Х. источник

Стр. 19

п8те\"к ткоир*.." —- И даље је. речоно на лава и на аспиду ста ћеш ногом без вриједа и надјача ћеш лава и змаја. И све је тако, све је нстина! Никола. Заиста, мили дједа, од тебе ћу више дознати, више ћу се научити, него у макаквој школи Онуфрије. Да завршимо; вријеме је да идеш кући, — наши се већ скупљају да иду у цркву на вечерње и на предику.. Никола , Ја би тебе, мили деда, слушао дан и ноћ! Онуфрпјв. Кад хоћеш и слуша ћеш. Дођи к мени сваке недјеље, па и свако вече, што му драго, — ја ћу ти много много приповиједати о свачем, јер сам много видио и много слушао за живота свога. Дед, како је тамо даље казано? ако на ј ИА ^покл и нзе<ш /1 н> и : нокршо и и Аки> познл ил1л\ л1ос. (Кад ме љуби. избавићу га, заклони ћу га кад је познао име моје)Разумијеш ли то? Ннкола. Разумијем. Онуфрије. Еоззокетт* ко лигк. и услнтУ его: с Т ј . ни/ И г к ег<мк КТ\ скоргси, нз/и8 его, н ирославлк« его У нужди, у невољи, у злу —- Бог ће бити с тобом и лак-ше, ће ти бити и не ћеш пасти у очајање, као што пада грешник, кад дође невоља. Вог ће те избавити од сваке ■ опасности и од сваког несретног догађаја, и још ће те прославити. 0 овом ћу ти приповиједати оио, што сам сам патио; ето и мој живот није био без опасности и без непријатеља. Никола. И ишчезнули твоји? Онус/јџије. Као што ишчезава дим! Све сам их већ саранио. Ево како је то било. Код нас овдје 11 а посаду, при самом уласку, на оном мЈесту, гдје је камени дом црвеног Чивутина Хаскела, био је стари, дрвени дом

и живио је у њему врло окретни Чива Мендел, који се свакога посла лаћао. Наши људи уобичајише ићи к њему на стакленце двије ракије; био сам и ја премда и не често, двапут, трипут у години, у друштву са пријатељима. Чивутин је продавао цедуље лутријске од владе. Тако једанпут пописмо по стакленце ракије, ја и прмјатељи моји и, обузе ме жеља да и ја опробам срећу. Извадим новце и рекох Менделу : дај ми цедуље! Огвори, он фиоку и извади три нумере ! запишн ! Мендел је записао нумере, а ја и не видех какве су; узех признаннцу, завих је у артију и турим у џеп. Идуће субоге било је у Лавову вучење, и моје нумере изи^оше. А био је код нас на посаду љута пијаница — Бартушкевић су га звали, — отпуштени полицајски чиновник, отпуштен из службе због пијанства, тумарајући по чивуцким домовима, пишући сељацима тужбе и правећи им молбе — животарио је. У то вријеме кад су нумере дошле из Лавова, он је баш био код Мендела. Чивутин узео књижицу с нумерама, поче је бнљежити у њој извучене нумере. Бартушкевић такође наслонио се на астал и гледао је у књигу да није ко из посада добпо, рачунајући да ће добнти на напитак од сретнога. У један пут Бартушкевић викие радосно, променутим гласом: „три извучене! све три нумере изишле!" Чпвутин пак сав побледио и уздрх тао се. — Дивио извлачење — 400 дуката! Чивутин ухватио Бартушкевпћа за рарамена: ћутп, стани! — А које сецовао, чије су иумере — знаш лн Менделе? Онуфрија Грушкевића — ја знам ја сам био онда, кад је он сецовао. Прва је ставка Деребецкога, друга је Микитовића — обоица су дали