Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 23

Године 325. за вријеме дара Костантина великог, појавио ее је некп вајни научењак по имену Арија, који стане учити (био је учитељ у Александриј ској великој школи) да Исус Христос није прави Бог, него да је од Бога саздано највише и најсавршеније биће иди створење Бозкје. И бор-ме вајни или управо рећи несретни научењак стане мало •— по мало придобијати присташа; но то су векином били нестални људи, које човјек — што но има ријеч: ннје могао ухватити ни за реп, ни за главу. За утврдити православну вјеру и установе свете матере цркве састане се први васељенски сабор у Никеји. Тај први васељенски сабор побије и уништи лажну науку Аријеву, и ту је између њпх 318 свети отаца био и свети отац Николаја. Свети Нилола преминуо }е као архијепископ Мир-ликијски у врло дубокој старости. Педесет и осам година био је све свештеииком, т. ј. он је толико свештенодјејствовао. Пред саму смрт своју, видио је анђеле Божје, који су с неба сишли да снроведу његову племениту и добродјетелну душу у блажене обитељи рајске; пошљедна молитва св. Николе била је псалом тридесетп: „На тја Господи уповах да непостижусја во вјек". Дакле блажено успјенпје св. Николе догодило се је 7. децетбра у петак 345. год. послије Христа. Млога су и млога дјела милости тјелесна н духовна св. оца Николе; но, ја ћу овдје споменути само оно, што нага српски врли књнжевник госп. Н. %. Вукићевић у ч својој књизи „Огледало хршиЛанске добродјетељи и наводи а ио њему написах и ово неколико редака о светом Николи. Један пут бијаше у Ликији малој Азпји велика глад тако, да сиромаси људи нијесу имали шта јести, и дјечица су с родитељима својим долазила к светитељу, да им у нужди помогне. У то исто доба био је у Италији трговац, и имао је пуну лађу жита. Св. Никола јави се обноћ у сну томе трговцу, дадне му три златника (дуката) капаре, и уговори с њим, да жито у град Мир донесе и тамо за паре прода. Трговац чим се пробуди, одмах се крене с лађом на море и доплови под град Мир, гдје

ово чудо приповиједи и сво жито брзо распрода. Грађани, од глади избављени, благодариваху заједно са саојом дјечицом прво драгом Богу, а онда свом добром архипастиру, који их је од очевидне пропасти спасао. Неки поштен и богат човјек у својој дубокој старости постраДа и осиромаши тако, да није имао шта јести, а ништа ни обући. Имао је три шћери, но и оне немогоше посла наћи. те тако морадоше заједно с оцем патити се и штоно ријеч: кумити кугу да их удави. У љутој и жестоко] невољи, већ мишљаху: е их је преблаги Бог заборавио! Светитељ Христов Никола био је тада свештеник, он чује за ту биједну и пострадавшу породицу, и науми им помоћи. Но, да то нико не зна, па биле ни они сами, којима је помоћи хтио. Знао је св. Никола добро ријечи Господа нашег Исуса Христа: „Кад дајеш милостињу, да незна љевица што даје десница". Св. Никола лијепо причека ноћи, па онда узме кесу с новцима, те полагано оде кући оног биједног човјека, па кроз пенџер убаци паре, и брже — боље поврати се својој кући, да га нико не опази. Св. Никола још два пута је тако томе старцу бацао новац кроз пенџер. Но трећи нут спазио је старац свог добротвора, св. оца Нпколај у, те тада пане на кољена пред св. Николом и назове га својим избавитељем, као што у истину и јест, јер да не би св. Николе, цијела би му чељад скапала од глади и голотиње. * — Свети Јован Милостиви рођен је на острву Кипру у граду Анатунту године 558. Родитељи су му били веома побожни и ваљанп па у тпм врлинама одњеговали су и свог сина Јована. Јован кад је као зрео и савршен човјек оженио се, живио је увијек по Божијим заповијестима, а особиту радост н весеље овај Божји угодник налазио је у чињењу добрих и богоугодних дјела. Он је сваког невољника утјеншо, је ли се само њему се за помоћ обратио. Кад су му друг и дјеца отишли Богу на истину, он се са свијем посвети господу Богу и ступи у монашески чин, те постане свештеником, а кашње постао је — у 50 тој години свог живота највеће лице свештеннчко патријарх А лександри ј скп.