Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 25

Ш. •— Дакде видиш, Србине брате, и мој мио брале Хришћаниие, еда нико није зло прошао, које милостива срца био, и које милостињу дијелио. Могао би ти, мили српски роде, безбројно примјера навести, како је сваки милостив човјек добро прошао! . . . — Та мили мој Србине — Хришћанине, ја ти одмах но челу овијех мојих редака рекох ријечи еванђелиста Матеја: „Благо онима, који су срца милостива, јер ће бити помиловани" •, а а опет нас свето писмо учи: „Е, ће прије ћускија кроз иглене ушице проћи, него што ће тврдица у царство иебесно". . . ... — За то побожни Хришћане и јуначки Србине брате, навикнимо се на милосшињу и њвгујмо чувсшво милосрђа у нагае миле узданице — бива сршке младежиИ. .. Какву вазкност, силу и моћ милостиња има, види се и отуда, што је наш премилостиви преблаги и најправеднији Створитељ — драги Бог свог анћела послао стотинару Корнелију, да му јави: „Еда његове молитве и милостиње стоје пред Господот Богом" 1 ). Моћ и тзажност милостиње надмашује драги мој, Срб-Хршпћашше, важност сваке зкртве 2 ). У ев. Пиему стоји: „Идите и научите се, шта значи милости хоћу, а не жртве 8 ). Драги Бог хоће и заповиједа нам, да све хрпшћанске врлине гајимо, негујемо и испуњавамо, а милостиња му је најмилија. II у опће Хришћанине и Србине драги, „доброчинство и давање незаборављајте, јер се таковијем жртвама најбоље угађа Господу Богу" 4 ) — Но, не заборавимо, е није доста само за спасење душе наше, рећи: „Мачујеш ме момче и Божји инсане, ја сам подјелио милостињу еиромаху!" . . . А амо не чиниш и не испуњаш, друге врлине!... Најглавније хришћанске врлине јесу: Вјера, Љубав и Пада. а из овијех врлина рађају се друге врлипе — као: мудрост, мнлоерђе или милост, умјереност трпељивост, смијерност, чиг ') Види: „Дјсла апостолска" 10, 4. а ) Види: „Тумач св, јевавђеља" Архимандрита фирмилијана, узоритог духовног писца; издање прво Биоград 1885. године. 3 ) Мат. гл. 9. стих 14. Ј ) Јев. гл. ХШ. стр. 7 —16. зач. 334.

стота душевна, благост и ревност у сваком до бром и богоугодном дјелу 5 ). Као што рекох, требамо и друге хришћанске врлине неговати и иетпуњавати, али шек милчсшињу и.онајвише требамо да дјелимо. А који од вас браћо Срби и Српкиње милост чини, нека чини с добром вољом и од свега срца 6 ). — У осталом Србине мој лако ми је за онога, који има милостиво срце, те у кога су одњегована чувства милосрђа, тај ће драговићу мој засигурно испуњавати и друге хришћанске врлине, и благо си га онда његовој души, а борме Србине мој душа нам је најпреча, јер сваки дио нашег тијела угинуће, а душа никада, те никада! . . . У св. Писму стоји: „Ко сиромаху поклања, тај Господу Богу позајима, и Господ ће му за сиромаха вратити" 7 ) —• . • . Драги нам Бог каже: „Кад предате сиромах дође, онда знај, да ја пред тобом стојим; кад сиромах иште милостињу, онда знај да ја од тебе тражим милостињу; и ако сиромаху пружиш комадић хљеба, или хаљинку, или новац — знај да си то мени дао, и што гођ сиромаху учиниш знај, еда сп то мени учинио. Заиста вам кажем, кад учините једном од ове моје најмање браће, мени сте учинили" 8 ). ... — Навикнимо се дакле благочессшпви Срби-ХрпшНани на милостињу! . . . Имајмо на уму благочестиви Хришћани и мили српски роде, другн долазак Христов на земљу; том приликом т. ј. кад буде страшни суд, пзнијеће се сва дјела, добра и рђава. Праведни судија наш Спаситељ Исус Христос избројиће сва дјела мплос.ши и дјела немилосрђа, па по томе онако пресудити, како који буде заслужио. Свето нас Писмо учи о другом доласку Христову овако : „Исус Христос ће сјести на престо славе своје и скуппће се пред њега сви људи, а он ће пх подјелити — башко што чобан рузлучи овце од коза. Праведнике ће Господ Исус Хрнстос поставити с деспе стране, а грешнике с лијеве стране од себе.

5 ) Види: „Иравосл. катизис" од епискена Платона Иови Сад 1887. год. стр. 57.

6 ) Рим. гл. XII., сг. 9 —15. зачало 110.

7 ) IIр. Солом. 19, 17.

8 ) Нат. гл. 216. ст„ 40.